lȁk

prid. G làka; odr. làkī, G làkōg(a); ž. làka, s. lȁko; komp. lȁkšī 1. koji je male težine [~ teret; laka torba] 2. koji se dobro podnosi [~ posao; laka vremena] 3. koji ne zahtijeva veći napor [laka zadaća; lako pitanje]; sin. lagan; ant. težak

làkāj

im. m. G lakája, V lȁkāju; mn. N lakáji, G lakájā sluga u odori

lȃkat

im. m. G lȃkta; mn. N lȁktovi/lȃkti, G lȁktōvā/lȁkātā 1. anat. ručni zglob koji povezuje nadlakticu s podlakticom 2. pren. dio odjeće koji pokriva lakat 3. zast. mjerna jedinica za duljinu, 50 – 80 cm ♦ imati dobre (jake) laktove silom ostvarivati ciljeve, bezobzirno se probijati kroz život

lakírati

gl. dvov. prijel. prez. 1. l. jd. làkīrām, 3. l. mn. lakírajū, imp. làkīrāj, aor. lakírah, imperf. làkīrāh, prid. r. lakírao, prid. t. làkīrān nanijeti/nanositi lak na kakvu površinu [~ drvo; ~ nokte]

lȁkmus

im. m. G lȁkmusa kem. ljubičastoplava organska boja koja se dobiva od nekih lišaja

lȁkmusov

prid. G lȁksmusova; ž. lȁkmusova, s. lȁkmusovo koji sadržava lakmus [~ papir]

lȁkmus-pàpīr

im. m. G lȁkmus-papíra, I lȁkmus-papírom v. lakmusov papir pod papir

làknuti

gl. svrš. neprijel. prez. 3. l. jd. lȁknē, aor. 3. l. jd. lȁknū, prid. r. s. làknulo  laknulo mi je osjetio sam olakšanje

lȁko

pril. komp. lȁkšē s malo napora, bez poteškoća [~ hodati; ~ prepoznati]; ant. teško ♦ lakše se diše situacija se poboljšala

lakòća

im. ž. G lakòćē svojstvo onoga što se čini lako i bez napora [~ postojanja]  s lakoćom lako i bez napora [pisati s lakoćom; izražavati se s lakoćom]

làkom

prid. G làkoma; odr. làkomī, G làkomōg(a); ž. làkoma, s. làkomo; komp. lakòmijī koji želi i nastoji dobiti više nego što mu treba ili pripada, koji se ne može zadovoljiti; sin. nezasitan, pohlepan

lakòmislen

prid. G lakòmislena; odr. lakòmislenī, G lakòmislenōg(a); ž. lakòmislena, s. lakòmisleno; komp. lakomislènijī 1. koji postupa bez dovoljno razmišljanja [~ čovjek] 2. koji je dan ili donesen bez dovoljno razmišljanja [~ odgovor; lakomislena odluka]; sin. brzoplet, ( lakouman), nepromišljen, nesmotren; ant. promišljen

lakòmislenōst

im. ž. G lakòmislenosti, I lakòmislenošću/lakòmislenosti 1. osobina onoga koji postupa bez dovoljno razmišljanja 2. svojstvo onoga što je dano ili doneseno bez dovoljno razmišljanja; ant. promišljenost; sin. brzopletost, ( lakoumnost), nepromišljenost, nesmotrenost

làkomo

pril. na lakom način, tako da se stalno želi i nastoji dobiti više nego što se zaslužuje [~ jesti]; sin. nezasitno, pohlepno

làkomōst

im. ž. G làkomosti, I làkomošću/làkomosti osobina onoga koji želi i nastoji dobiti više nego što mu pripada ili što zaslužuje, koji se ne može zadovoljiti; sin. nezasitnost, pohlepa

lȁkoūman

prid. G lȁkoūmna; odr. lȁkoūmnī, G lȁkoūmnōg(a); ž. lȁkoūmna, s. lȁkoūmno; komp. lakoùmnijī v. lakomislen

lakoúmnōst

im. ž. G lakoúmnosti, I lakoúmnošću/lakoúmnosti v. lakomislenost

lȁkovjēran

prid. G lȁkovjērna; odr. lȁkovjērnī, G lȁkovjērnōg(a); ž. lȁkovjērna, s. lȁkovjērno; komp. lakovjèrnijī koji lako vjeruje drugima, koji u sve lako povjeruje [~ čovjek]; sin. naivan

lakovjérnōst

im. ž. G lakovjérnosti, I lakovjérnošću/lakovjérnosti osobina onoga koji je lakovjeran; sin. naivnost

lakr̀dija

im. ž. G lakr̀dijē; mn. N lakr̀dije, G lakr̀dījā 1. knjiž. komedija sa sirovim šalama i nepristojnim sadržajem 2. pren. isprazna ili sirova šala

lakrdìjāš

im. m. G lakrdijáša, V lȁkrdijāšu; mn. N lakrdijáši, G lakrdijášā osoba koja izvodi isprazne ili sirove šale

lakrdijàšica

im. ž. G lakrdijàšicē; mn. N lakrdijàšice, G lakrdijàšīcā žena koja izvodi isprazne ili sirove šale

lakrdijàšičin

prid. G lakrdijàšičina; ž. lakrdijàšičina, s. lakrdijàšičino koji pripada lakrdijašici

lakrdìjāškī

prid. G lakrdìjāškōg(a); ž. lakrdìjāškā, s. lakrdìjāškō koji se odnosi na lakrdijaše i lakrdiju

laksàtīv

im. m. G laksatíva; mn. N laksatívi, G laksatívā sredstvo koje potiče pražnjenje crijeva [prirodni ~]

laktácija

im. ž. G laktácijē med. lučenje mlijeka u mliječnim žlijezdama dojke

làktāš

im. m. G laktáša, V lȁktāšu; mn. N laktáši, G laktášā osoba koja se bezobzirno probija do kojega položaja ne osvrćući se na posljedice

laktàšica

im. ž. G laktàšicē; mn. N laktàšice, G laktàšīcā žena koja se bezobzirno probija do kojega položaja ne osvrćući se na posljedice

laktàšičin

prid. G laktàšičina; ž. laktàšičina, s. laktàšičino koji pripada laktašici

làktati se

gl. nesvrš. povr. prez. 1. l. jd. lȁktām se, 3. l. mn. lȁktajū se, imp. làktāj se, aor. làktah se, imperf. lȁktāh se, prid. r. làktao se 1. gurati se laktovima 2. pren. bezobzirno se probijati do kojega položaja ne osvrćući se na posljedice

lȁktometar

im. m. G lȁktometra, I lȁktometrom; mn. N lȁktometri, G lȁktometārā tehn. uređaj za određivanje kakvoće mlijeka

laktóza

im. ž. G laktózē kem. disaharid koji se dobiva iz mlijeka; sin. mliječni šećer v. pod šećer

lȁma

im. m. G lȁ; mn. N lȁme, G lȃ rel. duhovni učitelj u budizmu koji može biti na čelu jednoga samostana ili više njih

lamentácija

im. ž. G lamentácijē v. jadikovanje

lamentírati

gl. dvov. neprijel. prez. 1. l. jd. lamèntīrām, 3. l. mn. lamentírajū, imp. lamèntīrāj, aor. lamentírah, imperf. lamèntīrāh, prid. r. lamentírao v. jadikovati

lámpa

im. ž. G lámpē; mn. N lámpe, G lámpā/lámpī razg. v. svjetiljka

làmpica

im. ž. G làmpicē; mn. N làmpice, G lȁmpīcā razg. v. svjetiljčica ♦ upalila se ~ (svjećica, žaruljica) komu sjetio se tko čega, sinula je ideja komu

lampìōn

im. m. G lampióna; mn. N lampióni, G lampiónā svjetiljka obložena obojenim staklom ili papirom

lȁn

im. m. G lȁna 1. bot. jednogodišnja zeljasta industrijska biljka, uzgaja se za proizvodnju vlakana za tkanje i ulja koje se dobiva iz njezinih sjemenka [ozimi ~; jari ~; novozelandski ~] 2. pređa i tkanina dobivena preradbom vlakana istoimene biljke

lánac

im. m. G lánca, D lȃncu; mn. N lȃnci, G lȃnācā, DLI lȃncima 1. niz spojenih kovinskih prstenova [pas na lancu; ~ za bicikl] 2. pren. niz međusobno povezanih elemenata koji čine cjelinu [~ robnih kuća; ~ trgovina; planinski ~] ♦ držati koga na lancu strogo postupati s kim, držati koga u pokornosti; otkinuti se s lanca osloboditi se, dati željama maha; pustiti koga s lanca dati komu previše slobode; pustiti koga da se ponaša kako želi

lȁnād

zb. im. ž. G lȁnādi mladunčad košute ili srne

lànčanī

prid. G lànčanōg(a); ž. lànčanā, s. lànčanō 1. koji se odnosi na lanac [~ prijenos] 2. pren. u kojemu djelovanje na jedan dio cjeline utječe na sve ostale dijelove [lančana reakcija]

lančànīk

im. m. G lančaníka; mn. N lančaníci, G lančaníkā lančani most

lȁnčast

prid. G lȁnčasta; odr. lȁnčastī, G lȁnčastōg(a); ž. lȁnčasta, s. lȁnčasto koji je nalik na lanac [lančasti spojevi]

lȁne

im. s. G lȁneta mlado košute ili srne

lȁnenī

prid. G lȁnenōg(a); ž. lȁnenā, s. lȁnenō 1. koji se odnosi na lan [laneno sjeme] 2. koji je dobiven preradbom vlakana ili sjemena lana [laneno platno; laneno ulje]

lȃni

pril. razg. prošle godine

lansírānje

im. s. G lansírānja 1. izbacivanje rakete ili torpeda 2. pren. a. puštanje u prodaju novoga proizvoda b. puštanje u javnost kakve novosti

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga