prid. 〈G blȁgozvūčna; odr. blȁgozvūčnī, G blȁgozvūčnōg(a); ž. blȁgozvūčna, s. blȁgozvūčno; komp. blagozvùčnijī〉 koji je ugodna zvuka; sin. (harmoničan), milozvučan