gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. blèbećēm, 3. l. mn. blèbećū, imp. blebèći, aor. blebètah, imperf. blèbetāh, prid. r. blebètao, prid. t. blȅbetān〉 govoriti o nevažnim stvarima, isprazno govoriti [~ gluposti]; sin. brbljati, ćakulati pokr.