im. m. 〈G dobítka; mn. N dobítci, G dòbītākā〉 1. gosp. usp. dobit 2. novac koji se dobije u igrama na sreću [~ na lutriji]; sin. zgoditak 3. pren. neočekivana korist, više od onoga čemu se tko nada ili što tko zaslužuje [On je za nju pravi ~.]; sin. zgoditak