prid. 〈G ekscèntrična; odr. ekscèntričnī, G ekscèntričnōg(a); ž. ekscèntrična, s. ekscèntrično; komp. ekscentrìčnijī〉 1. 〈pozitiv〉 mat. koji nema zajedničko središte s čim drugim [ekscentrične krivulje] 2. pren. koji je neobičan, neuravnotežen i drukčiji od drugih [ekscentrični bogataš; ekscentrično ponašanje]; sin. lud pren.