gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ispàljujēm, 3. l. mn. ispàljujū, imp. ispàljūj, aor. ispaljívah, imperf. ispàljīvāh, prid. r. ispaljívao, prid. t. ispàljīvān〉 1. izbacivati streljivo iz vatrenoga oružja; sin. ispucavati, pucati 2. pren., razg. naglo izricati što [~ odgovor za odgovorom]; vidski parnjak: ispaliti