im. ž. 〈G ȉstinē; mn. N ȉstine, G ȉstīnā〉 ono što odgovara stvarnosti, činjenicama i iskustvu, što nije izmišljeno [čista ~; doznati istinu; govoriti istinu]; ant. neistina, laž ♦ istini za volju iskreno rečeno, zaista; pogledati istini u oči (lice) prihvatiti istinu, pomiriti se (suočiti se) s činjenicama; zaobići/zaobilaziti istinu izreći/izricati laž