gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. izàzīvām/izàzīvljēm, 3. l. mn. izazívajū/izàzīvljū, imp. izàzīvāj/izazívlji, aor. izazívah, imperf. izàzīvāh, prid. r. izazívao, prid. t. izàzīvān〉 1. svojim postupcima navoditi koga da se ponaša ili odgovara na određeni način [~ svađu]; sin. (provocirati) 2. poticati u kome kakvo stanje ili raspoloženje [~ zanimanje]; sin. buditi 3. prouzročivati da se što dogodi, pojavi [~ požar] 4. pozivati koga na borbu ili natjecanje [~ protivnika na dvoboj]; vidski parnjak: izazvati