gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. izbèzūmīm, 3. l. mn. izbèzūmē, imp. izbezúmi, aor. izbezúmih, prid. r. izbezúmio, prid. t. izbèzūmljen〉 svojim postupkom dovesti koga u stanje bezumlja • izbezúmiti se 〈povr.〉 doći u stanje bezumlja [~ se od straha]; sin. (raspametiti); vidski parnjak: izbezumljivati