gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. izbezùmljujēm, 3. l. mn. izbezùmljujū, imp. izbezùmljūj, aor. izbezumljívah, imperf. izbezùmljīvāh, prid. r. izbezumljívao, prid. t. izbezùmljīvān〉 svojim postupcima dovoditi koga u stanje bezumlja • izbezumljívati se 〈povr.〉 dolaziti u stanje bezumlja [~ se od straha]; sin. (raspamećivati) ; vidski parnjak: izbezumiti