gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ìzmīšljām, 3. l. mn. izmíšljajū, imp. ìzmīšljāj, aor. izmíšljah, imperf. ìzmīšljāh, prid. r. izmíšljao, prid. t. ìzmīšljān〉 1. stvarati maštom nešto čega nema [~ bajku] 2. govoriti nešto što nije istina [On stalno izmišlja.]; sin. lagati; vidski parnjak: izmisliti