prid. 〈G lúda; odr. lȗdī, G lȗdōg(a); ž. lúda, s. lȗdo; komp. lȕđī〉 1. razg. v. umobolan 2. pren. a. koji je neobičan, neuravnotežen i drukčiji od drugih [ludi bogataš]; sin. ekscentričan pren. b. koji nije posljedica valjana shvaćanja, mišljenja i zaključivanja [~ postupak]; sin. nerazborit, nerazuman; ant. (racionalan), razborit, razuman c. koji je jako uzbuđen, koji je izvan sebe [~ od sreće] d. koji je veoma velik i nevjerojatan [Imao sam ludu sreću.] ♦ kao ~ (blesav) [raditi, vikati itd.], usp. blesav; praviti se ~ (blesav, glup), usp. blesav