gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. nadòpunīm, 3. l. mn. nadòpunē, imp. nadòpuni, aor. nadòpunih, prid. r. nadòpunio, prid. t. nadòpunjen〉 1. v. dopuniti 2. dodati već dopunjenomu; Vidski parnjaci: nadopunjati, nadopunjavati, nadopunjivati