prid. 〈G nȅstabīlna; odr. nȅstabīlnī, G nȅstabīlnōg(a); ž. nȅstabīlna, s. nȅstabīlno; komp. nestabìlnijī〉 1. koji nije dobro učvršćen, koji je labav, koji se klima [~ stol] 2. koji je krhkoga psihičkog ustroja; sin. (labilan), neuravnotežen; ant. uravnotežen; ant. stabilan