gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. oštèćujēm, 3. l. mn. oštèćujū, imp. oštèćūj, aor. oštećívah, imperf. oštèćīvāh, prid. r. oštećívao, prid. t. oštèćīvān〉 1. učiniti da što više nije cijelo ili u stanju u kojemu bi trebalo biti [~ aute; ~ zidove] 2. nanositi štetu komu [~ čitavu obitelj]; vidski parnjak: oštetiti