gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. òdskāčēm, 3. l. mn. òdskāčū, imp. odskáči, aor. odskákah, prid. r. odskákao〉 1. skačući napustiti određeno mjesto [Zec je odskakao iz šume.] 2. skačući dospjeti otkamo na određeno mjesto [Zec je odskakao u šumu.]; ant. doskakati

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. òdskāčēm, 3. l. mn. òdskāčū, imp. odskáči, aor. odskákah, imperf. òdskākāh, prid. r. odskákao〉 1. naglo se odvajati od podloge [Lopta odskače od zida.]; sin. odbijati se v. pod odbijati, odskakivati 2. pren. razlikovati se, biti bolji od okoline [zrelošću ~ od vršnjaka]; vidski parnjak: odskočiti