gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. òdskočīm, 3. l. mn. òdskočē, imp. odskòči, aor. odskòčih, prid. r. odskòčio〉 1. naglo se odvojiti od kakve podloge [Lopta je visoko odskočila.]; sin. odbiti se v. pod odbiti; vidski parnjak: odskakati, odskakivati 2. skokom napustiti određeno mjesto; ant. doskočiti 3. pren. razlikovati se, biti bolji od okoline [Zrelošću je odskočio od vršnjaka.]; vidski parnjak: odskakati, odskakivati