im. m. ž. 〈G pàzikućē; mn. N pàzikuće, G pàzikūćā〉 hist. 1. osoba koja čuva kuću s više stanova i stanara, održava red i vodi brigu o čistoći, popravcima i dr. [taj ~; ti pazikuće]; sin. (kućepazitelj) 2. žena koja čuva kuću s više stanova i stanara, održava red i vodi brigu o čistoći, popravcima i dr. [ta ~; te pazikuće]; sin. (kućepaziteljica)