gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pretèčem/prèteknēm, 3. l. mn. pretèkū/prèteknū, imp. pretèci/prètekni, aor. pretèkoh, prid. r. prètekao, prid. t. pretèčen, pril. p. prètekāvši〉 krećući se nastojati naći se ispred čega drugoga [~ automobil]; sin. prestići; ant. zaostati; vidski parnjak: pretjecati¹

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 3. l. jd. pretèče/prèteknē, 3. l. mn. pretèkū/prèteknū, aor. 3. l. jd. prȅteče, prid. r. prètekao, pril. p. prètekāvši〉 ostati od čega kao višak nakon trošenja [Preteklo nam je novca.]; vidski parnjak: pretjecati