gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. priùčāvām, 3. l. mn. priučávajū, imp. priùčāvāj, aor. priučávah, imperf. priùčāvāh, prid. r. priučávao, prid. t. priùčāvān〉 poučavati koga određenu poslu tek toliko da ga može obavljati [~ naučnika poslu] • priučávati se 〈povr.〉 stjecati znanja o određenome poslu tek toliko da bi se mogao obavljati; vidski parnjak: priučiti