im. s. 〈G priviđénja; mn. N priviđénja, G priviđénjā〉 1. bestjelesno biće; sin. duh, prikaza, sablast, ( utvara) 2. ono što se komu priviđa, što se čini stvarnim, a ne postoji [gledati priviđenja u snu; imati priviđenja]