gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. razdrùžujēm, 3. l. mn. razdrùžujū, imp. razdrùžūj, aor. razdružívah, imperf. razdrùžīvāh, prid. r. razdružívao, prid. t. razdrùžīvān〉 odvajati ono što je bilo udruženo [~ poduzeća] • razdružívati se 〈povr.〉 1. prekidati kakav, obično poslovni, odnos [Partneri su se razdruživali.] 2. izlaziti iz kakve cjeline ili saveza, odvajati se od čega [Gradska se naselja postupno razdružuju.; Općine se razdružuju od gradova.]; vidski parnjak: razdružiti