im. s. 〈G stàbla; mn. N stàbla, G stabálā/stáblā〉 1. deblo koje se grana 2. bot. višegodišnja biljka s korijenom, deblom i krošnjom [crnogorično ~; listopadno ~]; sin. drvo 3. pren. prikaz u obliku istoimene biljke s granama koji pokazuje razvoj čega [porodično ~; jezično ~]