im. m. 〈G sùglasnīka; mn. N sùglasnīci, G sùglāsnīkā〉 gram. 1. glas pri čijemu je izgovoru potpuno ili djelomično zatvoren prolaz zračnoj struji; sin. (konsonant, zatvornik); ant. samoglasnik, (otvornik, vokal) 2. glas na kojemu ne može biti naglasak u slogu, neslogotvorni glas; ant. samoglasnik