gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. unesrèćujēm, 3. l. mn. unesrèćujū, imp. unesrèćūj, aor. unesrećívah, imperf. unesrèćīvāh, prid. r. unesrećívao, prid. t. unesrèćīvān〉 1. činiti koga nesretnim 2. nanositi komu teške ozljede • unesrećívati se 〈povr.〉 1. zadobivati tešku ozljedu 2. dovoditi se u stanje nesreće i nezadovoljstva; vidski parnjak: unesrećiti