gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. ùpītām, 3. l. mn. upítajū, imp. ùpītāj, aor. upítah, prid. r. upítao, prid. t. ùpītān〉 1. obratiti se komu tražeći odgovor [~ koga koliko je sati]; sin. (postaviti pitanje) v. pod postaviti; ant. odgovoriti 2. tražiti što od koga, zamoliti koga što [~ oca za savjet] • upítati se 〈povr.〉 pren. dobro o čemu promisliti [~ se kako dalje; Moraš se ~ što želiš.]; sin. zapitati