im. m. 〈G vidíka; mn. N vidíci, G vidíkā〉 1. prostor koji se može obuhvatiti pogledom [S vrha brda otvara se ~ na dolinu.]; sin. (vidokrug) 2. zem. v. obzor 3. pren. 〈mn.〉 razina znanja, iskustva i zanimanja za što [čovjek širokih vidika]; sin. (horizont, obzor, vidokrug) ♦ biti na vidiku nazirati se, približavati se; širokih vidika kulturan, visoko obrazovan; uskih vidika nedovoljno kulturan, slabo obrazovan