prid. 〈G vrúća; odr. vrȗćī, G vrȗćēg(a); ž. vrúća, s. vrȗće; komp. vrȕćī〉 1. koji ima veoma visoku temperaturu, koji je jako topao [~ vjetar]; ant. studen poet. 2. pren. koji je žestok i zanesen [vruća ljubav; vruća želja]