gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. zaòstanēm, 3. l. mn. zaòstanū, imp. zaòstani, aor. zaòstah/zaòstadoh, prid. r. zaòstao〉 1. ne održati istu brzinu kretanja kao tko drugi ili što drugo [Zaostao je tri sekunde za pobjednikom.]; ant. prestići, preteći 2. ne dosegnuti psihičku i mentalnu zrelost uobičajenu za neku dob [~ u razvoju; mentalno ~]; vidski parnjak: zaostajati