Rezultati pretraživanja za: izbacivati

  • izbacívati

    gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. izbàcujēm, 3. l. mn. izbàcujū, imp. izbàcūj, aor. izbacívah, imperf. izbàcīvāh, prid. r. izbacívao, prid. t. izbàcīvān 1. brzim pokretima i bez reda uklanjati što iz kakva prostora [~ stvari iz ladice]; ant. ubacivati, utrpavati 2. nasilno uklanjati koga iz kojega prostora [~ koga iz sobe] 3. isključivati koga iz kakva odnosa, iz kakve djelatnosti ili skupine [~ igrača iz igre; ~ radnika s posla; ~ učenika s nastave]; sin. udaljavati, udaljivati 4. pren. naknadno uklanjati što [~ bilješke iz teksta]; ant. ubacivati pren.; vidski parnjak: izbaciti

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga