asonàncija asonancija im. ž. (G asonàncijē, DL asonànciji, A asonànciju, I asonàncijōm; mn. NA asonàncije, G asonàncījā, DLI asonàncijama)
knjiž. Asonancija je glasovna figura u kojoj se ponavljaju isti samoglasnici u stihu ili prozi.
– Lako je prevesti doslovno, ali treba znati prevesti sve aliteracije i asonancije, osjećaje, ritam…
– Asonancija nastaje ponavljanjem istih samoglasnika radi postizanja određenog zvukovnog ugođaja ili efekta (npr. oko sokolovo, jesenje veče).
Koordinacija: asonancija i aliteracija, asonancija i personifikacija, asonancija i poredba, asonancija i rima, asonancija i sonanca, asonancija i splet
U vezi s asonancijom spominje se: primjer, grozd, kulisa, načelo
• U hrvatskome standardnom jeziku bolje je upotrebljavati naziv asonancija nego naziv asonanca.
Citiraj natuknicu: