balònčić balončić im. m. (G balònčića, DL balònčiću, A balònčić, I balònčićem; mn. N balònčići, G balònčīćā, DLI balònčićima, A balònčiće)
1 um. Balončić je mali balon, mala gumena ili plastična opna, ukras ili igračka koja se može ispuniti zrakom, plinom, vodom i slično, napunjena plinom može se uzdizati uvis.
– Pred posjetiteljima se na ekranu nalazi nebo na kojem lete plavi i ružičasti balončići.
vodeni balončić
um. Vodeni balončić mali je balon, mala gumena ili plastična opna koja se puni vodom.
– Toliko se svoje sreće bojim da me strah prozboriti o njoj, da se ne bi rasplinula kao šareni vodeni balončić i nestala…
2 um. Balončić je mali balon, mala elastična opna ispunjena zrakom.
– Vidite ovo što sliči napuhanom balončiću od žvakaće gume?
– Zrakom napuhani balončić se širi, hermitizira i fiksira tubus u dušniku te ništa ne može proći između tubusa i stijenke traheje pa tako ni sadržaj želudca.
– Na najdražu ljubavnu pjesmu čarobno je zaplesati kroz niskim dimom prekriven podij ili okružen nježnim balončićima od sapunice.
Kakav je balončić? napuhan, nježan; od sapunice, od žvakaće gume
tvorba: balon-čić
Citiraj natuknicu: