br̀čina brčina im. ž. (G br̀činē, DL br̀čini, A br̀činu, I br̀činōm; mn. NA br̀čine, G bȑčīnā, DLI br̀činama)
uv. Brčina je veliki brk.
– Njen muž umro je prije nego sam se ja rodio, ali vidio sam ga na fotografijama: ćelav, s velikim crnim brčinama.
– Djed je zamišljeno zastao, a duge sijede brčine objesile su mu se u kutovima usana.
– Stražar koji je hodao dva metra iza njih veći dio puta važno je sukao brčine.
– Malo sam osvježio svoj izgled: obrijao sam brčine i bradurinu te odrezao ispucale vrhove kose.
Kakva je brčina? (obično u množini:) crne, debele, duge, guste, ogromne, sijede
Što brčina može? objesiti se, visjeti
Što se s brčinom može? (obično u množini:) obrijati ih, puštati ih, sukati ih
Koordinacija: brčine i bradurina
tvorba: brk-ina
Citiraj natuknicu: