dogovoriti gl. svrš. (prez. dogovorim… dogovore; imp. dogovori! dogovorimo! dogovorite!; perf. dogovorio/dogovorila/dogovorilo sam/si/je, mn. dogovorili/dogovorile/dogovorila smo/ste/su; fut. dogovorit ću/ćeš/će/ćemo/ćete/će ili ću… dogovoriti; pas. prid. dogovoren, dogovorena, dogovoreno, mn. dogovoreni, dogovorene, dogovorena)
Dogovoriti znači postići dogovor o čemu.
– Dogovorili su izgradnju velikog mosta.
– Jeste li dogovorili bolje radne uvjete?
– Ona je dogovorila pregled kod ginekologa.
◦ Glagol dogovoriti svršeni je glagol. On označuje da je dogovaranje završeno. Njegov je nesvršeni parnjak glagol dogovarati. Nesvršeni glagoli mogu odgovoriti na pitanje Što sada radiš? (Dogovaram sastanak.), a svršeni se mogu umetnuti u rečenicu Nakon što x, doći ću. (Nakon što dogovorim sastanak, doći ću.).
dogovoriti se
Dogovoriti se znači uskladiti mišljenja o čemu i tako postići dogovor.
– Dogovorit ćemo se o datumu vjenčanja.
– Dogovorili su se o pokretanju međunarodnog projekta za prevenciju tumora.
– Jeste li se dogovorili o datumu odlaska na more?
◦ Glagol dogovoriti se svršeni je glagol. On označuje da je dogovaranje završeno. Njegov je nesvršeni parnjak glagol dogovarati se. Nesvršeni glagoli mogu odgovoriti na pitanje Što sada radiš? (Dogovaram se s kolegom.), a svršeni se mogu umetnuti u rečenicu Nakon što x, doći ću. (Nakon što se dogovorim s kolegom, doći ću.).
VIDSKI PARNJAK: dogovarati dogovarati se :1
Citiraj natuknicu: