gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. omètem, 3. l. mn. omètū, imp. omèti, aor. omètoh, prid. r. òmeo, prid. t. omèten〉 prekinuti koga u obavljanju čega [Njihovo kucanje omelo ga je u učenju.]; sin. smesti; vidski parnjak: ometati