gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. optèretīm, 3. l. mn. optèretē, imp. optèreti, aor. optèretih, prid. r. optèretio, prid. t. optèrećen〉 1. staviti teret na koga ili što 2. pren. dati komu velike obveze, dužnosti ili brige [~ suradnike mnogobrojnim zadatcima]; sin. natovariti razg., zatrpati pren. 3. povećati opseg ili količinu čega [~ državni proračun] • optèretiti se 〈povr.〉 1. uzeti velik teret 2. pren. uzeti na sebe velike obveze, dužnosti ili brige; ant. rasteretiti (se); vidski parnjak: opterećivati ( se)