gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 3. l. jd. tèče, 3. l. mn. tèkū, aor. 3. l. jd. tȅče, imperf. 3. l. jd. tècijāše/tèčāše, prid. r. m. tȅkao, ž. tèkla, s. tȅklo, mn. tȅkli, pril. s. tèkūći, pril. p. tèkāvši〉 1. kretati se od izvora prema ušću [Rijeka teče dolinom.] 2. pren. a. izlaziti u tekućemu stanju [Krv teče iz nosa.] b. ići glatko i bez zastoja [Poslovi teku dobro.; Promet teče cestom.] 3. zbivati se u vremenu [Godine teku.; Život teče.]