gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. zaòstajēm, 3. l. mn. zaòstajū, imp. zaòstāj, aor. zaòstajah, imperf. zaòstajāh, prid. r. zaòstajao〉 1. ne održavati brzinu kretanja koju ima tko drugi ili što drugo [Zaostajao je za pobjednikom.]; ant. prestizati, pretjecati 2. ne razvijati se onoliko brzo kao tko drugi [Selo zaostaje za gradom.] 3. ne dosezati psihičku i mentalnu zrelost uobičajenu za neku dob [~ u razvoju; mentalno ~]; vidski parnjak: zaostati