prid. 〈G hidraùličnōg(a); ž. hidraùličnā, s. hidraùličnō〉 koji radi na načelima hidraulike [hidraulična dizalica]

im. ž. 〈G hidraùlikē, DL hidraùlici〉 1. dio mehanike koji proučava ravnotežu i gibanje tekućine kroz cijevi, kanale i otvore 2. mehanizmi u kojima se sile stvaraju i prenose tlakom tekućine

im. ž. 〈G hidrocentrálē; mn. N hidrocentrále, G hidrocentrálā〉 v. hidroelektrana

prid. 〈G hidrodinàmičkōg(a); ž. hidrodinàmičkā, s. hidrodinàmičkō〉 koji se odnosi na hidrodinamiku; ant. hidrostatički

im. ž. 〈G hidrodinàmikē, DL hidrodinàmici〉 fiz. grana fizike koja proučava strujenje tekućina; ant. hidrostatika

im. ž. 〈G hidroelektrànē; mn. N hidroelektràne, G hidroelektránā〉 tehn. postrojenje za proizvodnju električne energije u kojemu generatore pokreće energija tekuće vode; sin. (hidrocentrala)

prid. 〈G hȉdrofīlna; odr. hȉdrofīlnī, G hȉdrofīlnōg(a); ž. hȉdrofīlna, s. hȉdrofīlno〉 koji privlači tekućinu; ant. hidrofoban

prid. 〈G hȉdrofōbna; odr. hȉdrofōbnī, G hȉdrofōbnōg(a); ž. hȉdrofōbna, s. hȉdrofōbno〉 koji odbija tekućinu; ant. hidrofilan

im. m. 〈G hȉdrofōra, I hȉdrofōrom; mn. N hȉdrofōri, G hȉdrofōrā〉 tehn. električni uređaj za crpljenje vode iz zdenca

im. ž. 〈G hidrogenácijē〉 kem. reakcija dodavanja vodika kojemu spoju

im. m. 〈G hidroglìsera, I hidroglìserom; mn. N hidroglìseri, G hidroglìsērā〉 plovilo s krilima na podvodnome dijelu trupa, koja omogućuju da se trup pri određenoj brzini izdigne iznad površine vode; sin. (hidrokrilac)

im. ž. 〈G hidrogràfijē〉 zem. znanost koja proučava i kartografski prikazuje raspored, svojstva i važnost voda na Zemlji

im. ž. 〈G hidroizolácijē〉 grad. izolacijski sustav koji štiti od prodora vode ili vlage

im. m. 〈G hidrokrílca; mn. N hidrokrílci, G hidròkrīlācā〉 v. hidrogliser

im. m. 〈G hȉdroksīda; mn. N hȉdroksīdi, G hȉdroksīdā〉 kem. spoj u kojemu je atom kovine vezan s hidroksilnom skupinom

im. m. 〈G hȉdroksīla; mn. N hȉdroksīli, G hȉdroksīlā〉 kem. kemijska skupina ili ion koji se sastoji od jednoga atoma kisika i jednoga vodika

prid. 〈G hȉdroksīlnōg(a); ž. hȉdroksīlnā, s. hȉdroksīlnō〉 koji se odnosi na hidroksil

im. ž. 〈G hidrokultúrē〉 sustav proizvodnje biljaka i povrća u posudama bez zemlje

im. ž. 〈G hidrolízē; mn. N hidrolíze, G hidrolízā〉 kem. cijepanje složenih spojeva na jednostavnije uz reakciju s vodom

im. m. 〈G hidrometeoròloga, V hidrometeoròlože; mn. N hidrometeoròlozi, G hidrometeoròlōgā〉 stručnjak koji se bavi hidrometeorologijom

im. ž. 〈G hidrometeorològijē〉 met. znanost koja proučava kruženje vode između atmosfere i Zemljine površine

im. ž. 〈G hidrometeoròloginjē; mn. N hidrometeoròloginje, G hidrometeoròlogīnjā〉 stručnjakinja koja se bavi hidrometeorologijom

prid. 〈G hidrometeoròloškōg(a); ž. hidrometeoròloškā, s. hidrometeoròloškō〉 koji se odnosi na hidrometeorologe i hidrometeorologiju [~ zavod]

im. m. 〈G hidroníma; mn. N hidroními, G hidronímā〉 jez. toponim koji se odnosi na vode

im. ž. 〈G hidrosférē〉 zem. Zemljin vodeni omotač koji obuhvaća svu vodu na Zemlji od dubokoga podzemlja do viših slojeva atmosfere

prid. 〈G hidrostàtičkōg(a); ž. hidrostàtičkā, s. hidrostàtičkō〉 koji se odnosi na hidrostatiku [~ tlak]; ant. hidrodinamički

im. ž. 〈G hidrostàtikē, DL hidrostàtici〉 fiz. grana fizike koja proučava pojave u tekućinama koje miruju; ant. hidrodinamika

im. ž. 〈G hȉfē; mn. N hȉfe, G hȋfā〉 bot. dugačka bezbojna nit s mnoštvom stanica, najmanji ogranak steljke u viših gljiva

im. ž. 〈G higijénē〉 1. med. grana medicine koja se bavi unapređivanjem i proučavanjem metoda očuvanja zdravlja 2. održavanje čistoće radi očuvanja zdravlja i sprečavanja širenja bolesti [osobna ~; prehrambena ~]

im. m. 〈G higijèničāra, V higijèničāru/higijèničāre; mn. N higijèničāri, G higijèničārā〉 1. osoba koja se brine za higijenu, nadgleda održavanje higijene 2. hist. učenik koji nadzire održavanje higijene ostalih učenika

prid. 〈G higijèničāreva; ž. higijèničāreva, s. higijèničārevo〉 koji pripada higijeničaru; sin. higijeničarov

im. ž. 〈G higijèničārkē, DL higijèničārki; mn. N higijèničārke, G higijèničārkā/higijèničārkī〉 žena koja se bavi održavanjem higijene

prid. 〈G higijèničārova; ž. higijèničārova, s. higijèničārovo〉 usp. higijeničarev

prid. 〈G hȉgijēnskōg(a); ž. hȉgijēnskā, s. hȉgijēnskō〉 koji se odnosi na higijenu [~ uvjeti]

im. m. 〈G hȉhota; mn. N hȉhoti, G hȉhōtā〉 suzdržan smijeh

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. hìhoćēm, 3. l. mn. hìhoćū, imp. hihòći, aor. hihòtah, imperf. hìhotāh, prid. r. hihòtao〉 suzdržano se smijati

im. ž. 〈G hijénē; mn. N hijéne, G hijénā〉 zool. strvinar sličan psu iz skupine zvijeri kosih leđa koji živi u savanama i polusuhim staništima Afrike i Azije

im. ž. 〈G hijeràrhijē; mn. N hijeràrhije, G hijeràrhījā〉 stupnjevanje ovlaštenja, sustav nadređenosti i podređenosti, poredak po položaju u službi

prid. 〈G hijeràrhījskōg(a); ž. hijeràrhījskā, s. hijeràrhījskō〉 koji se odnosi na hijerarhiju [~ poredak]

im. m. 〈G hijeroglífa; mn. N hijeroglífi, G hijeroglífā〉 1. znak staroegipatskoga slikovnog pisma 2. 〈mn.〉 staroegipatsko slikovno pismo 3. 〈mn.〉 pren. ono što se teško može pročitati, nečitljiv rukopis

im. ž. → tisuća

glav. br. → tisuću

im. ž. 〈G hȉmbē〉 neiskreno prihvaćanje ili odobravanje čijega gledišta s namjerom da se postupi suprotno od onoga što se govori

prid. 〈G hȉmbena; odr. hȉmbenī, G hȉmbenōg(a); ž. hȉmbena, s. hȉmbeno〉 1. koji se pretvara da je ono što nije [~ čovjek] 2. koji odražava čije pretvaranje da je ono što nije [himbeno ponašanje]; sin. prijetvoran

im. ž. 〈G hȉmbenosti, I hȉmbenošću/hȉmbenosti〉 osobina onoga koji je himben ili svojstvo onoga što je himbeno; sin. prijetvornost

im. ž. 〈G hȋmnē; mn. N hȋmne, G hȋmnā/hȋmnī〉 1. knjiž. u staroj grčkoj književnosti svečana pjesma u slavu bogova i heroja 2. glazb. svečana pjesma kakve zajednice, države, organizacije ili pokreta [olimpijska ~] 3. službena državna pjesma u čast domovine [hrvatska ~]

prid. 〈G hȉndskōg(a); ž. hȉndskā, s. hȉndskō〉 〈u im. funkciji〉 〈jd. m.〉 jez. službeni jezik u Indiji i narodni jezik dijela Indijaca

im. m. 〈G hindùista, V hindùistu; mn. N hindùisti, G hindùīstā〉 sljedbenik hinduizma