gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. porèmetīm, 3. l. mn. porèmetē, imp. porèmeti, aor. porèmetih, prid. r. porèmetio, prid. t. porèmećen〉 unijeti nered u što [~ mir; ~ red]; sin. narušiti • porèmetiti se 〈povr.〉 〈3. l.〉 biti pod utjecajem kakve nepovoljne promjene, poremećaja [Poremetilo mu se zdravlje.; Poremetio se rad u školi.]

im. ž. 〈G poremétnjē; mn. N poremétnje, G poremétnjā/poremétnjī〉 v. poremećaj

im. m. 〈G pòreza; mn. N pòrezi, G pȍrēzā〉 doprinos koji građani plaćaju državi za njezinu djelatnost

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòrežēm, 3. l. mn. pòrežū, imp. pòreži, aor. pòrezah, prid. r. pòrezao, prid. t. pòrezān〉 režući ozlijediti [~ ruku; ~ se nožem]

prid. 〈G pòreznōg(a); ž. pòreznā, s. pòreznō〉 koji se odnosi na porez [~ obveznik]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòribīm, 3. l. mn. pòribē, imp. pòribi, aor. pòribih, prid. r. pòribio, prid. t. pòribljen〉 obogatiti vodu ribom puštanjem riblje mlađi; vidski parnjaci: poribljavati, poribljivati

im. s. 〈G poribljávānja〉 obogaćivanje vode ribom puštanjem riblje mlađi; sin. poribljivanje

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. porìbljāvām, 3. l. mn. poribljávajū, imp. porìbljāvāj, aor. poribljávah, imperf. porìbljāvāh, prid. r. poribljávao, prid. t. porìbljāvān〉 obogaćivati vodu ribom puštanjem riblje mlađi; sin. poribljivati; vidski parnjak: poribiti

im. s. 〈G poribljívānja〉 usp. poribljavanje

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. porìbljujēm, 3. l. mn. porìbljujū, imp. porìbljūj, aor. poribljívah, imperf. porìbljīvāh, prid. r. poribljívao, prid. t. porìbljīvān〉 usp. poribljavati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòričēm, 3. l. mn. pòričū, imp. pòriči, aor. pòricah, imperf. pòricāh, prid. r. pòricao, prid. t. pòrīcān〉 1. odricati se svojih riječi [~ ono što je rečeno] 2. dokazivati suprotno [~ tvrdnju]; vidski parnjak: poreći

im. s. 〈G porijékla; mn. N porijékla, G porijéklā〉 v. podrijetlo

im. m. 〈G pòriluka; mn. N pòriluci, G pòrilūkā〉 bot. 1. dvogodišnja povrtna zeljasta biljka iz porodice ljiljana s produženom valjkastom mesnatom bijelom lukovicom i dugačkim plosnatim sivozelenim listovima 2. jestiva produžena valjkasta mesnata bijela lukovica i dugački plosnati sivi i zeleni listovi istoimene biljke [varivo od poriluka]

im. s. 〈G porinúća; mn. N porinúća, G porinúćā〉 pom. spuštanje u vodu (o plovilu)

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòrinēm, 3. l. mn. pòrinū, imp. pòrini, aor. pòrinuh, prid. r. pòrinuo, prid. t. pòrinūt〉 spustiti u vodu (o plovilu)

im. m. 〈G pòriva; mn. N pòrivi, G pȍrīvā〉 v. nagon

im. s. 〈G pòrjēčja; mn. N pòrjēčja, G pòrjēčjā〉 zem. područje s kojega sve vode teku u jednu rijeku

im. m. 〈G pornògrafa; mn. N pornògrafi, G pornògrāfā〉 osoba koja piše pornografske tekstove, snima pornografske filmove i fotografije

im. ž. 〈G pornogràfijē〉 opisivanje ili vizualno prikazivanje spolnih motiva i radnja namijenjeno izazivanju požude

im. ž. 〈G pornògrafkinjē; mn. N pornògrafkinje, G pornògrafkīnjā〉 žena koja piše pornografske tekstove, snima pornografske filmove i fotografije

prid. 〈G pornògrafskōg(a); ž. pornògrafskā, s. pornògrafskō〉 koji se odnosi na pornografe i pornografiju

prid. 〈G pòročna; odr. pòročnī, G pòročnōg(a); ž. pòročna, s. pòročno; komp. poròčnijī〉 1. koji je sklon porocima [poročna djevojka] 2. koji odražava čiju sklonost porocima [~ pogled]; ant. čedan, neporočan

im. ž. 〈G pòročnosti, I pòročnošću/pòročnosti〉 osobina onoga koji je poročan ili svojstvo onoga što je poročno; ant. čednost, neporočnost

im. m. 〈G pòroda; mn. N pòrodi, G pȍrōdā〉 1. v. porođaj 2. v. potomstvo

im. ž. 〈G pòrodicē; mn. N pòrodice, G pòrodīcā〉 1. široka zajednica ljudi povezanih zajedničkim predcima; sin. familija razg. 2. biol. kategorija u podjeli živoga svijeta ispod reda, a iznad roda ◇ jezična ~ jez. skup jezika koji su se razvili iz istoga prajezika [indoeuropska jezična ~]

prid. 〈G pòrodičnōg(a); ž. pòrodičnā, s. pòrodičnō〉 koji se odnosi na porodicu [porodično stablo]

im. m. 〈G pȍrođāja; mn. N pȍrođāji, G pȍrođājā〉 med. prirodni završetak trudnoće kad dijete izlazi iz maternice, čin rađanja djeteta [prirodni ~]; sin. (porod)

prid. 〈G pȍrođājnōg(a); ž. pȍrođājnā, s. pȍrođājnō〉 koji se odnosi na porođaj [~ bolovi]

im. m. 〈G pòroka; mn. N pòroci, G pȍrōkā〉 loša osobina ili navika koja šteti zdravlju ili nije u skladu s uobičajenim pravilima ponašanja

im. ž. 〈G pòrotē; mn. N pòrote, G pȍrōtā〉 prav. sudsko tijelo sastavljeno od građana koji sudjeluju u donošenju presude

im. ž. 〈G pòrotnicē; mn. N pòrotnice, G pòrotnīcā〉 prav. žena koja sudjeluje u donošenju sudske presude; sin. prisjednica hist.

prid. 〈G pòrotničina; ž. pòrotničina, s. pòrotničino〉 koji pripada porotnici; sin. prisjedničin hist.

im. m. 〈G pòrotnīka, V pòrotnīče; mn. N pòrotnīci, G pòrotnīkā〉 prav. osoba koja sudjeluje u donošenju sudske presude; sin. prisjednik hist.

prid. 〈G pȍrōzna; odr. pȍrōznī, G pȍrōznōg(a); ž. pȍrōzna, s. pȍrōzno; komp. poròznijī〉 koji ima rupice ili šupljine [porozno tlo]

im. ž. 〈G pȏrtē; mn. N pȏrte, G pȏrtā/pȏrtī〉 soba ili prostor u kojemu se nalazi portir

im. m. 〈G portála; mn. N portáli, G portálā〉 1. grad. glavni ulaz u veću građevinu, obično ukrašen skulpturama i reljefima [crkveni ~] 2. inform. mrežno mjesto koje je ishodišna točka prema ostalim internetskim ili intranetskim sadržajima

im. m. 〈G portíra, V pȍrtīru; mn. N portíri, G portírā〉 osoba koja nadzire ulaz stranaka u koju ustanovu [noćni ~]

im. ž. 〈G pòrtīrkē, DL pòrtīrki; mn. N pòrtīrke, G pòrtīrkā/pòrtīrkī〉 žena koja nadzire ulaz stranaka u koju ustanovu [noćna ~]

im. ž. 〈G pòrtīrnicē; mn. N pòrtīrnice, G pòrtīrnīcā〉 prostorija u kojoj boravi portir

im. m. 〈G portréta; mn. N portréti, G portrétā〉 1. lik. slikarski, kiparski ili fotografski prikaz osobe s njezinim individualnim tjelesnim i psihičkim obilježjima 2. knjiž. opis tjelesnoga izgleda i osobina kakva lika u književnome djelu 3. pren. vjeran opis čega

gl. dvov. prijel. 〈prez. 1. l. jd. portrètīrām, 3. l. mn. portretírajū, imp. portrètīrāj, aor. portretírah, imperf. portrètīrāh, prid. r. portretírao, prid. t. portrètīrān〉 izraditi/raditi portret koga ili čega [~ kralja; ~ likove u romanu]

prid. 〈G pȍrtugālskōg(a); ž. pȍrtugālskā, s. pȍrtugālskō〉 1. koji se odnosi na Portugalce i Portugal 2. 〈u im. funkciji〉 〈jd. m.〉 jez. službeni jezik u Portugalu i Brazilu, u nekim afričkim državama, uglavnom bivšim portugalskim kolonijama, te narodni jezik Portugalaca i Brazilaca

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòrūbīm, 3. l. mn. pòrūbē, imp. porúbi, aor. porúbih, prid. r. porúbio, prid. t. pòrūbljen〉 zašiti rub na čemu [~ hlače; ~ zavjesu]; sin. zarubiti

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. porùbljujēm, 3. l. mn. porùbljujū, imp. porùbljūj, aor. porubljívah, imperf. porùbljīvāh, prid. r. porubljívao, prid. t. porùbljīvān〉 šivati rub na čemu [~ hlače; ~ zavjesu]; sin. rubiti, zarubljivati; vidski parnjak: porubiti

gl. svrš. prijel./neprijel. → ručati

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòrūčīm, 3. l. mn. pòrūčē, imp. porúči, aor. porúčih, prid. r. porúčio, prid. t. pòrūčen〉 1. poslati komu poruku ili obavijest [Poručio nam je da čekamo.]; vidski parnjak: poručivati 2. → naručiti

gl. nesvrš. prijel./neprijel. 〈prez. 1. l. jd. porùčujēm, 3. l. mn. porùčujū, imp. porùčūj, aor. poručívah, imperf. porùčīvāh, prid. r. poručívao, prid. t. porùčīvān〉 slati komu poruku ili obavijest [~ loše vijesti; Poručuje nam da čekamo.]; vidski parnjak: poručiti

im. ž. 〈G pòručnicē; mn. N pòručnice, G pòručnīcā〉 vojn. žena s činom poručnika