prid. 〈G rȁdikālna; odr. rȁdikālnī, G rȁdikālnōg(a); ž. rȁdikālna, s. rȁdikālno; odr. radikàlnijī〉 1. v. korjenit 2. v. krajnji

im. ž. 〈G rádilicē; mn. N rádilice, G rádilīcā〉 zool. pčela koja radi sve poslove u košnici, tj. hrani maticu i ličinke, prikuplja pelud i nektar te pravi med

prid. 〈G ràdina; odr. ràdinī, G ràdinōg(a); ž. ràdina, s. ràdino; komp. radìnijī〉 koji se trudi i mnogo radi [~ učenik]; sin. marljiv, radišan, vrijedan; ant. lijen

im. ž. 〈G ràdinosti, I ràdinošću/ràdinosti〉 osobina onoga koji je radin; sin. marljivost, radišnost, vrijednost; ant. lijenost

im. m. 〈G rȃdija, I rȃdiom/rȃdijem; mn. N rȃdiji, G rȃdījā〉 1. uređaj s pomoću kojega se sluša glazba, vijesti i sl.; sin. (radioaparat) 2. sustav elektroničkoga snimanja, prenošenja i emitiranja zvuka 3. ustanova koja proizvodi i emitira program za istoimeni sustav [1. program Hrvatskoga radija; raditi na radiju]

prid. 〈G radioàktīvna; odr. radioàktīvnī, G radioàktīvnōg(a); ž. radioàktīvna, s. radioàktīvno; komp. radioaktìvnijī〉 koji zrači radijevu energiju [radioaktivni element]

im. ž. 〈G radioaktívnosti, I radioaktívnošću/radioaktívnosti〉 1. svojstvo onoga što je radioaktivno 2. fiz. pojava u kojoj atomske jezgre zrače čestice ili elektromagnetske valove veoma malih valnih duljina

im. m. 〈G radioamatéra, V rȁdioamatēru; mn. N radioamatéri, G radioamatérā〉 osoba koja se amaterski bavi radiotehnikom

im. ž. 〈G radioamàtērkē, DL radioamàtērki; mn. N radioamàtērke, G radioamàtērkā/radioamàtērkī〉 žena koja se amaterski bavi radiotehnikom

prid. 〈G radioamàtērskōg(a); ž. radioamàtērskā, s. radioamàtērskō〉 koji se odnosi na radioamatere i radioamaterstvo

im. s. 〈G radioamatèrstva〉 djelatnost radioamatera

im. m. 〈G radioaparáta; mn. N radioaparáti, G radioaparátā〉 v. radio

im. ž. 〈G rȃdiodramē; mn. N rȃdiodrame, G rȃdiodrāmā〉 v. radijska drama pod drama

im. ž. 〈G radioemìsijē; mn. N radioemìsije, G radioemìsījā〉 v. radijska emisija pod emisija

im. m. 〈G radiofàrmaka; mn. N radiofàrmaci, G radiofàrmākā〉 farm. radioaktivni pripravak koji se daje bolesnicima u dijagnostičke i terapijske svrhe

im. ž. 〈G radioìgrē; mn. N radioìgre, G radioigárā〉 v. radijski igrokaz pod igrokaz

im. m. 〈G radioìgrokāza; mn. N radioìgrokāzi, G radioìgrokāzā〉 v. radijski igrokaz pod igrokaz

im. m. 〈G radiòloga, V radiòlože; mn. N radiòlozi, G radiòlōgā〉 stručnjak koji se bavi radiologijom

im. ž. 〈G radiològijē〉 med. grana medicine koja se bavi zračenjem i njegovom primjenom u medicini

im. ž. 〈G radiòloginjē; mn. N radiòloginje, G radiòlogīnjā〉 stručnjakinja koja se bavi radiologijom

prid. 〈G radiòloškōg(a); ž. radiòloškā, s. radiòloškō〉 koji se odnosi na radiologe i radiologiju

im. ž. 〈G radiònicē, N mn. radiònice, G radiònīcā〉 1. prostorija u kojoj se što izrađuje ili popravlja, obavlja neki obrt [raditi u radionici] 2. pren. kraća interaktivna izobrazba izvan redovitoga obrazovnog procesa koja se odvija u malim skupinama [kreativna ~; likovna ~; izlagati na radionici]

im. ž. 〈G radiopòstajē; mn. N radiopòstaje, G radiopòstājā〉 v. radijska postaja pod postaja

im. m. 〈G radioprijénosa; mn. N radioprijénosi, G radioprijénōsā〉 v. radijski prijenos pod prijenos

im. m. 〈G radioprògrama; mn. N radioprògrami, G radioprògrāmā〉 v. radijski program pod program

im. ž. 〈G radiostànicē; mn. N radiostànice, G radiostànīcā〉 1. tehn. sklop uređaja za obavljanje radijske komunikacije 2. v. radijska postaja pod postaja

im. ž. 〈G radiotèhnikē, DL radiotèhnici〉 v. radijska tehnika pod tehnika

im. m. 〈G rȃdiovāla; mn. N rȃdiovalovi, G rȃdiovalōvā〉 fiz. elektromagnetski val veoma velikih valnih duljina koji služi za prijenos signala u radijskoj tehnici

prid. 〈G ràdišna; odr. ràdišnī, G ràdišnōg(a); ž. ràdišna, s. ràdišno; komp. radìšnijī〉 koji se trudi i mnogo radi [~ učenik]; sin. marljiv, radin, vrijedan; ant. lijen

im. ž. 〈G ràdišnosti, I ràdišnošću/ràdišnosti〉 osobina onoga koji je radišan; sin. marljivost, radinost, vrijednost; ant. lijenost

gl. nesvrš. prijel./neprijel. 〈prez. 1. l. jd. rȃdīm, 3. l. mn. rȃdē, imp. rádi, aor. rádih, imperf. rádijāh/rȃđāh, prid. r. rádio, prid. t. rȃđen〉 1. 〈prijel.〉 a. ulagati rad s namjerom da se što postigne [~ kućanske poslove] b. sustavno ulagati napore, angažirati se da se postigne kakav cilj [~ na promicanju naprednih ideja] c. stvarati kakav proizvod, davati čemu oblik [~ namještaj; ~ spomenik]; sin. izrađivati 2. 〈neprijel.〉 biti zaposlen, obavljati kakav posao za plaću [~ u kazalištu; ~ u tvornici] 3. 〈3. l.〉 biol. obavljati svoju funkciju (o organima i tjelesnim sustavima) [Dišni sustav slabo radi.; Srce mu uredno radi.] 4. 〈3. l.〉 tehn. biti u pogonu, u ispravnome stanju [Crpka za vodu ne radi.; Stroj radi.]; sin. (funkcionirati)

prid. 〈G rȃdnōg(a); ž. rȃdnā, s. rȃdnō〉 1. koji se odnosi na rad [~ zadatci] 2. gram. koji izriče da tko ili što vrši radnju [~ oblik]; sin. aktivni; ant. pasivni, trpni 3. tijekom kojega se radi [radna subota; ~ dani]; ant. neradni

im. ž. 〈G rȃdnicē; mn. N rȃdnice, G rȃdnīcā〉 1. žena koja radi, koja obavlja poslove za plaću [tvornička ~] 2. žena koja za plaću djeluje na određenome javnom području [javna ~; zdravstvena ~]; sin. djelatnica 3. žena koja voli raditi, koja dobro radi [Ona je velika radnica.]; ant. neradnica

prid. 〈G rȃdničina; ž. rȃdničina, s. rȃdničino〉 1. koji pripada radnici, ženi koja za plaću djeluje na određenome javnom području; sin. djelatničin 2. koji pripada radnici, ženi koja dobro radi; ant. neradničin

prid. 〈G rȃdničkōg(a); ž. rȃdničkā, s. rȃdničkō〉 koji se odnosi na radnike [radnička prava]

im. m. 〈G rȃdnīka, V rȃdnīče; mn. N rȃdnīci, G rȃdnīkā〉 1. osoba koja radi, koja za plaću obavlja poslove [lučki ~; građevinski ~] 2. osoba koja za plaću djeluje na određenome javnom području [javni ~; zdravstveni ~]; sin. djelatnik 3. osoba koja voli raditi, koja dobro radi [On je veliki ~.]; ant. neradnik

im. s. 〈G rȃdnīštva〉 ljudi koji žive od vlastitoga rada u industriji ili u obrtu

im. ž. 〈G rádnjē; mn. N rádnje, G rádnjā/rádnjī〉 1. ono što se čini ili radi 2. slijed zbivanja i događaja u književnome djelu i filmu [mjesto radnje] 3. → trgovina ◇ matematička ~ mat. pridruživanje koje veličine drugim veličinama po određenim pravilima; sin. matematička operacija v. pod operacija

pril. 〈komp. ràdijē〉 s voljom, sa zadovoljstvom [Rado o tome govori.]; ant. nerado

im. m. 〈G radohòličāra, V radohòličāru/radohòličāre; mn. N radohòličāri, G radohòličārā〉 osoba koja pretjerano uživa u radu; ovisnik o radu

prid. 〈G radohòličāreva; ž. radohòličāreva, s. radohòličārevo〉 koji pripada radoholičaru; sin. radoholičarov

im. ž. 〈G radohòličārkē, DL radohòličārki; mn. N radohòličārke, G radohòličārkā/radohòličārkī〉 žena koja pretjerano uživa u radu, ovisnica o radu

prid. 〈G radohòličārova; ž. radohòličārova, s. radohòličārovo〉 usp. radoholičarev

im. ž. 〈G rȁdosnicē; mn. N rȁdosnice, G rȁdosnīcā〉 knjiga u koju se upisuju prve uspomene na bebu i lijepe bebine slike

pril. 〈komp. radòsnijē〉 tako da odražava, očituje radost [~ uskliknuti]; sin. sretno, veselo; ant. neveselo, tužno, žalosno

im. ž. 〈G rȁdosti, L radòsti, I rȁdošću/rȁdosti〉 vedro i zadovoljno raspoloženje; sin. sreća, veselje; ant. tuga, žalost

prid. 〈G rȁdosna; odr. rȁdosnī, G rȁdosnōg(a); ž. rȁdosna, s. rȁdosno; komp. radòsnijī〉 1. koji osjeća radost [Danas sam ~.] 2. koji izražava, očituje radost [~ pogled; radosna vijest]; sin. sretan, veseo; ant. neveseo, tužan, žalostan

im. s. 〈G rȁdovānja〉 bivanje radosnim