im. ž. 〈G plàstikē, DL plàstici; mn. N plàstike, G plȁstīkā〉 1. umjetna masa od koje se izrađuju različiti predmeti 2. predmeti izrađeni od istoimene mase 3. lik. v. kiparstvo, skulptura

im. m. 〈G plastoméra, I plastomérom; mn. N plastoméri, G plastomérā〉 kem. sintetički polimer, plastična masa koja služi za izradbu čaša, pribora za jelo, žica i sl.

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. plȁšīm, 3. l. mn. plȁšē, imp. plȁši, aor. plȁših, imperf. plȁšāh, prid. r. plȁšio, prid. t. plȁšen〉 izazivati strah u kome [~ djecu mrakom]; sin. zastrašivati • plȁšiti se 〈povr.〉 osjećati strah, biti u strahu zbog koga ili čega [~ se grmljavine]; sin. bojati se, strahovati; sin. strašiti razg.

prid. 〈G plàšljiva; odr. plàšljivī, G plàšljivōg(a); ž. plàšljiva, s. plàšljivo; komp. plašljìvijī〉 1. koji lako osjeti strah, koji se lako uplaši [~ borac]; ant. hrabar, neustrašiv, odvažan, smion, smjel 2. koji odražava da se tko čega plaši [~ pogled]; sin. bojažljiv, plah

im. m. 〈G plàšljīvca, V plàšljīvče; mn. N plàšljīvci, G plàšljivācā〉 osoba koja se lako uplaši, koja nije jaka i hrabra; sin. kukavica, strašljivac razg.

prid. 〈G plàšljīvčeva; ž. plàšljīvčeva, s. plàšljīvčevo〉 koji pripada plašljivcu; sin. kukavičin, strašljivčev razg.

im. ž. 〈G plàšljivicē; mn. N plàšljivice, G plàšljivīcā〉 žena koja se lako uplaši, koja nije jaka i hrabra; sin. kukavica, strašljivica razg.

im. m. 〈G plašljívka, V plȁšljīvko; mn. N plašljívci, G plàšljīvākā/plàšljīvkā〉 hip. plašljivac od milja; sin. strašljivko razg.

im. ž. 〈G plàšljivosti, I plàšljivošću/plàšljivosti〉 1. osobina onoga koji lako osjeti strah, koji se lako uplaši; ant. hrabrost, neustrašivost, odvažnost, smionost 2. svojstvo onoga što odražava da se tko čega plaši; sin. bojažljivost, plahost

im. m. 〈G plášta, I pláštem; mn. N pláštevi, G pláštēvā〉 1. odjevni predmet, ogrtač bez rukava koji se nosi preko odjeće [svećenički ~; kraljevski ~] 2. zaštitni vanjski sloj [plastični ~] 3. zool. a. kožni nabor na leđnoj strani tijela mekušaca b. ovoj oko tijela plaštenjaka 4. 〈jd.〉 geol. pojas u Zemljinoj unutrašnjosti između jezgre i kore debeo oko 2860 km

im. m. 〈G plaštenjáka; mn. N plaštenjáci, G plaštenjákā〉 zool. 1. 〈mn.〉 skupina svitkovaca čije je tijelo obavijeno sluzavim hladetinastim ovojem 2. pripadnik istoimene skupine

im. ž. 〈G platànē; mn. N platàne, G platánā〉 bot. visoko i granato ukrasno drvo koje obično raste po parkovima

prid. 〈G plátežnōg(a); ž. plátežnā, s. plátežnō〉 v. platni

im. ž. 〈G plàtfōrmē; mn. N plàtfōrme, G plàtfōrmā/plàtfōrmī〉 1. ravna povišena površina 2. objekt za podmorsko istraživanje i iskorišćivanje nafte i plina 3. pren. program rada, bitna polazna načela kakve stranke, skupine, pokreta

im. m. 〈G plàtfusa〉 razg. v. spušteno stopalo pod stopalo

im. ž. 〈G plàtinē〉 kem. kemijski element (Pt), plemenita srebrnobijela sjajna kovina

prid. 〈G plàtinasta; odr. plàtinastī, G plàtinastōg(a); ž. plàtinasta, s. plàtinasto〉 1. koji je poput platine 2. koji je prevučen platinom [platinasta ploča]

prid. 〈G plàtinina; ž. plàtinina, s. plàtinino〉 kem. 1. koji pripada platini [~ atom] 2. koji sadržava platinu [~ termometar]; sin. platinski

prid. 〈G plàtīnskōg(a); ž. plàtīnskā, s. plàtīnskō〉 1. koji je od platine [platinska igla; ~ prsten] 2. usp. platinin 3. koji ima strukturu sličnu platini [platinska kovina]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. plȃtīm, 3. l. mn. plȃtē, imp. pláti, aor. plátih, prid. r. plátio, prid. t. plȃćen〉 1. dati komu novac za kakvu robu ili obavljenu uslugu [~ članarinu; ~ gotovinom; ~ kruh; ~ porez; ~ račune] 2. dati komu plaću ili novčanu naknadu [~ honorare suradnicima; ~ radnike; ~ zaposlenicima višak radnih sati] 3. pren. iskusiti neugodne posljedice kakva ponašanja ili propusta [Platio je svoju brzopletost.]; vidski parnjak: plaćati

prid. 〈G plàtnena; odr. plàtnenī, G plàtnenōg(a); ž. plàtnena, s. plàtneno〉 koji je od platna [platnena haljina]

prid. 〈G plȃtnōg(a); ž. plȃtnā, s. plȃtnō〉 koji se odnosi na plaćanje i plaću [~ promet]; sin. (platežni)

im. s. 〈G plátna; mn. N plátna, G plátnā〉 glatka tkanina od pamuka, lana ili konoplje [bijelo ~; slikarsko ~]

im. m. 〈G platòa; mn. N platòi, G platóā〉 1. v. visoravan 2. ravna površina

prid. 〈G pláva; odr. plȃvī, G plȃvōg(a); ž. pláva, s. plávo; komp. plȁvljī/plàvijī〉 1. koji je boje vedroga neba ili mora 2. pren. koji je žute ili svijetle boje [plava kosa] 3. s. 〈u im. funkciji〉 〈jd. s.〉 boja vedroga neba ili mora [Više volim plavo nego crno.]

im. m. 〈G plávca〉 1. crno grožđe koje se uzgaja u srednjoj i južnoj Dalmaciji 2. vino od istoimenoga grožđa [~ mali]

im. s. 〈G plavètnila〉 svojstvo onoga što je plave boje [nebesko ~; ~ mora]

prid. 〈G plàvičasta; odr. plàvičastī, G plàvičastōg(a); ž. plàvičasta, s. plàvičasto〉 koji ima plave boje, pomalo plav; sin. plavkast

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. plȃvīm, 3. l. mn. plȃvē, imp. plávi, aor. plávih, prid. r. plávio, prid. t. plȃvljen〉 bojiti što u plavo, činiti plavim [~ zidove]

gl. nesvrš. prijel./neprijel. 〈prez. 1. l. jd. plȁvīm, 3. l. mn. plȁvē, imp. plȁvi, aor. plȁvih, imperf. plȁvljāh, prid. r. plȁvio, prid. t. plȁvljen〉 1. obilato se izlijevati po okolnome području (o vodi) 2. izlijevati se iz korita (o tekućicama) [Sava je plavila polje.]; sin. poplavljivati; vidski parnjak: poplaviti

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. plávīm, 3. l. mn. plávē, imp. plávi, aor. plávjeh, prid. r. m. plávio, ž. plávjela, s. plávjelo, mn. plávjeli〉 postajati plavim [Koža plavi od hladnoće.] • plávjeti se 〈povr.〉 isticati se plavom bojom [U daljini se plavi more.]

prid. 〈G plȁvkasta; odr. plȁvkastī, G plȁvkastōg(a); ž. plȁvkasta, s. plȁvkasto〉 koji ima plave boje, pomalo plav; sin. plavičast

prid. 〈G plavobijéla; odr. plȁvobijēlī, G plȁvobijēlōg(a); ž. plavobijéla, s. plavobijélo〉 koji je plave i bijele boje

prid. 〈G plavòkosa; odr. plavòkosī, G plavòkosōg(a); ž. plavòkosa, s. plavòkoso〉 koji ima plavu kosu, kosu žute ili svijetle boje; sin. žutokos; ant. crnokos

prid. 〈G plavòoka; odr. plavòokī, G plavòokōg(a); ž. plavòoka, s. plavòoko〉 koji ima plave oči; ant. crnook

im. ž. 〈G plàvušē; mn. N plavùše, G plȁvūšā〉 žena koja ima plavu kosu; ant. crnka

gl. nesvrš. prijel./neprijel. 〈prez. 1. l. jd. plȁzīm, 3. l. mn. plȁzē, imp. plȁzi, aor. plȁzih, imperf. plȁzijāh/plȁžāh, prid. r. plȁzio, prid. t. plȁžen〉 1. 〈prijel.〉 pružati prema van (o jeziku) 2. 〈neprijel.〉 a. polako se micati ili kretati dodirujući tijelom ili trbuhom kakvu površinu [Crvi plaze po zidu.; Zmija plazi kroz travu.]; sin. gmizati, miljeti, puzati b. pren. kretati se veoma polako [Kolone automobila plaze cestom.]; sin. gmizati pren., miljeti pren., puzati pren.

im. ž. 〈G plȁzmē〉 fiz. stanje tvari u kojemu su na visokim temperaturama gotovo svi atomi kojega plina potpuno ionizirani, četvrto agregacijsko stanje ◇ krvna ~ med. žućkasta tekućina koja je uz krvne stanice i krvne pločice osnovni sastojak krvi

im. m. 〈G plazmída; mn. N plazmídi, G plazmídā〉 biol. molekula deoksiribonukleinske kiseline koja je izvan kromosoma i koja se može replicirati neovisno o kromosomu, a može služiti kao prijenosnik stranih gena u genetičkome inženjerstvu

im. m. 〈G plàzmōdija; mn. N plàzmōdiji, G plàzmōdījā〉 biol. 1. stanica s više jezgara nastala diobom jezgre unutar nepodijeljene citoplazme 2. jednostanični nametnički organizam, truskovac koji može prouzročiti malariju, a prenosi ga komarac

im. ž. 〈G plážē; mn. N pláže, G plážā〉 dio obale uz more, rijeku ili jezero pogodan za kupanje [gradska ~]

im. s. 〈G plȁžēnja〉 1. pružanje prema van (o jeziku) 2. polagano micanje ili kretanje dodirivanjem površine tijelom ili trbuhom; sin. gmizanje, miljenje, puzanje 3. pren. veoma polagano kretanje; sin. gmizanje, miljenje

im. m. 〈G plebéjca, V plȅbējče; mn. N plebéjci, G plèbējācā〉 pov. slobodan građanin bez ikakvih političkih prava u starome Rimu; ant. patricij

prid. 〈G plebéjčeva; ž. plebéjčeva, s. plebéjčevo〉 pov. koji pripada plebejcu; ant. patricijev

im. ž. 〈G plèbējkē, DL plèbējki; mn. N plèbējke, G plèbējkā/plèbējkī〉 pov. slobodna građanka bez ikakvih političkih prava u starome Rimu

prid. 〈G plèbējskōg(a); ž. plèbējskā, s. plèbējskō〉 pov. koji se odnosi na plebejca; ant. patricijski

im. pl. t. s. 〈G pléćā〉 anat. gornji dio leđa između vrata i ruku ♦ iznijeti na svojim plećima (leđima) izdržati mnoge poteškoće u provođenju, podnijeti nedaće na putu do cilja; pasti na pleća (leđa) komu, usp. leđa; skinuti s pleća (vrata) koga, što, usp. vrat

im. ž. 〈G plȅćkē, DL plȅćki; mn. N plȅćke, G plȅćākā/plȇćkā/plȅćkī〉 anat. dio tijela koji se sastoji od lopatice i okolnih mišića