gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. podvòstručīm, 3. l. mn. podvòstručē, imp. podvòstruči, aor. podvòstručih, prid. r. podvòstručio, prid. t. podvòstručen〉 učiniti što dvostrukim, dvaput većim [~ dobit]; sin. udvostručiti

im. m. 〈G pòdvožnjāka; mn. N pòdvožnjāci, G pòdvožnjākā〉 grad. prolaz za vozila i pješake ispod javne prometnice, npr. željezničke pruge, ulice itd.; ant. nadvožnjak

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòdvrgnēm, 3. l. mn. pòdvrgnū, imp. pòdvrgni, aor. pòdvrgoh, prid. r. pòdvrgao, prid. t. pòdvrgnūt, pril. p. pòdvrgāvši〉 v. podvrgnuti

im. s. 〈G podvrgávānja〉 primjenjivanje kakva postupka na kome ili čemu

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. podvr̀gāvām, 3. l. mn. podvrgávajū, imp. podvr̀gāvāj, aor. podvrgávah, imperf. podvr̀gāvāh, prid. r. podvrgávao, prid. t. podvr̀gāvān〉 primjenjivati na kome ili čemu kakav postupak [~ liječenju] • podvrgávati se 〈povr.〉 pristajati na što svojom voljom; vidski parnjak: podvrgnuti

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòdvrgnēm, 3. l. mn. pòdvrgnū, imp. pòdvrgni, aor. pòdvrgnuh, prid. r. pòdvrgnuo, prid. t. pòdvrgnūt, pril. p. pòdvrgnūvši〉 primijeniti na kome ili čemu kakav postupak [~ liječenju] • pòdvrgnuti se 〈povr.〉 pristati na što svojom voljom; sin. (podvrći); vidski parnjak: podvrgavati

im. ž. 〈G podvr̀stē; mn. N podvr̀ste, G podvŕstā〉 skup unutar iste vrste koji čini cjelinu na temelju nekih zajedničkih obilježja

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. podvúčem, 3. l. mn. podvúkū, imp. podvúci, aor. podvúkoh, prid. r. pòdvūkao, prid. t. podvùčen, pril. p. pòdvūkāvši〉 1. v. podcrtati 2. pren. v. istaknuti, naglasiti pren. • pòdvūći (se) 〈prijel.〉 uvući ili staviti što ispod čega [~ se pod stol]; vidski parnjak: podvlačiti

im. s. 〈G pòdzēmlja〉 1. prostor pod zemljom [Garaže su sagrađene u podzemlju.] 2. svijet pod zemljom, svijet umrlih [čuvar podzemlja] 3. pren. svijet ljudi izvan zakona, tajne organizacije koje se bave zabranjenim djelatnostima [obračun u podzemlju]

prid. 〈G pòdzēmnōg(a); ž. pòdzēmnā, s. pòdzēmnō〉 koji se odnosi na podzemlje, koji je ispod zemlje; ant. nadzemni

im. m. 〈G pȍdzīda; mn. N pȍdzidovi, G pȍdzidōvā〉 grad. zid koji što podupire i prenosi opterećenje na temelj ili tlo

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pòdzīdām, 3. l. mn. podzídajū, imp. pòdzīdāj, aor. podzídah, prid. r. podzídao, prid. t. pòdzīdān〉 zidajući učvrstiti odozdo [~ ogradu]; vidski parnjak: podzidavati

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. podzìdāvām, 3. l. mn. podzidávajū, imp. podzìdāvāj, aor. podzidávah, imperf. podzìdāvāh, prid. r. podzidávao, prid. t. podzìdāvān〉 zidajući učvršćivati odozdo [~ ogradu]; vidski parnjak: podzidati

im. m. 〈G pȍdznāka; mn. N pȍdznāci, G pȍdznākā〉 astrol. horoskopski znak koji je podređen temeljnomu znaku

im. m. 〈G pòdzola〉 geol. isprano, slabo plodno tlo u vlažnim i hladnim klimama

im. ž. 〈G poémē; mn. N poéme, G poémā〉 knjiž. 1. 〈jd.〉 pjesnička književna vrsta manja od epa koja obuhvaća djela u kojima se isprepliću lirski i epski motivi 2. književno djelo koje pripada istoimenoj vrsti

im. m. 〈G poéna; mn. N poéni, G poénā〉 v. bod¹

im. ž. 〈G poèntē; mn. N poènte, G poéntā/poèntī〉 1. knjiž. glavna moralna ili poučna poruka književnoga djela 2. istaknuta točka, glavna misao ili sažeta poruka kakva govora ili teksta [~ referata]; sin. (poanta)

im. m. 〈G poétē, V pȍēto; mn. N poéte, G poétā〉 v. pjesnik

im. ž. 〈G poetèsē; mn. N poetèse, G poetésā〉 v. pjesnikinja

prid. 〈G poètična; odr. poètičnī, G poètičnōg(a); ž. poètična, s. poètično; komp. poetìčnijī〉 koji je pun pjesničkih osjećaja [~ film]

prid. 〈G poètičkōg(a); ž. poètičkā, s. poètičkō〉 koji se odnosi na poetiku [~ nazor]

im. ž. 〈G poètikē, DL poètici; mn. N poètike, G poètīkā〉 knjiž. 1. sustav znanja o književnome stvaralaštvu, teorija književnosti 2. ukupnost načela kakva umjetnika ili umjetničkoga pravca [~ romantizma; Matoševa ~]

im. m. 〈G poetìzma; mn. N poetìzmi, G poetìzāmā〉 jez. riječ ili koji drugi element svojstven pjesništvu, pjesnički izraz

prid. 〈G pòētskōg(a); ž. pòētskā, s. pòētskō〉 v. pjesnički

im. ž. 〈G pòēzijē〉 v. pjesništvo

im. ž. 〈G pògačē; mn. N pògače, G pȍgāčā〉 okrugao pšenični kruh bez kvasca

im. ž. 〈G pògačicē; mn. N pògačice, G pògačīcā〉 um. 1. mala pogača 2. slano pecivo s nadjevom [~ s čvarcima]

im. ž. 〈G pogáđāljkē, DL pogáđāljci; mn. N pogáđāljke, G pogáđāljkā/pogáđāljkī〉 zadatak u kojemu treba pogoditi riječ koja nedostaje

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pògāđām, 3. l. mn. pogáđajū, imp. pògāđāj, aor. pogáđah, imperf. pògāđāh, prid. r. pogáđao, prid. t. pògāđān〉 1. postizati cilj pri gađanju čime ili bacanju čega [~ metu] 2. slučajno davati točne odgovore [~ rješenja] 3. ispravno predviđati što će se dogoditi [Redovito pogađa kakvo će sutra biti vrijeme.] 4. 〈3. l.〉 pren. jako uzbuđivati i oneraspoloživati koga [Pogađa ga ta vijest.]; sin. potresati • pogáđati se 〈povr.〉 razg. v. dogovarati se pod dogovarati, sporazumijevati se; vidski parnjak: pogoditi

im. m. 〈G pòganina; mn. N pògani, G pȍgānā〉 rel. osoba koja nije kršćanin

im. ž. 〈G pògānkē, DL pògānki; mn. N pògānke, G pògānkā/pògānkī〉 rel. žena koja nije kršćanka

prid. 〈G pòganskōg(a); ž. pòganskā, s. pòganskō〉 koji se odnosi na pogane

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pògāsīm, 3. l. mn. pògāsē, imp. pogási, aor. pogásih, prid. r. pogásio, prid. t. pògāšen〉 ugasiti sve [~ rasvjetu]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pògazīm, 3. l. mn. pògazē, imp. pògazi, aor. pògazih, prid. r. pògazio, prid. t. pògažen〉 1. vozilom prijeći preko koga ili čega [~ pješaka]; sin. pregaziti 2. pritiskom noge zgnječiti što [~ mlade sadnice; ~ travu] 3. pren. ne držati se čega ili ne ispuniti što [~ obećanje; ~ zadanu riječ]; sin. prekršiti

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pògībām/pògībljēm, 3. l. mn. pogíbajū/pògībljū, imp. pògībāj/pogíblji, aor. pogíbah, imperf. pògībāh, prid. r. pogíbao〉 umirati nasilnom smrću ili nesretnim slučajem [~ na cesti; ~ u planini; ~ u ratu]; sin. ginuti, stradavati; vidski parnjak: poginuti

im. ž. 〈G pògibēlji, I pògibēlju/pògibēlji; mn. N pògibēlji, G pògibēljī〉 skup okolnosti opasnih za život [biti u pogibelji]

prid. 〈G pògibēljna; odr. pògibēljnī, G pògibēljnōg(a); ž. pògibēljna, s. pògibēljno; komp. pogibèljnijī〉 1. koji može prouzročiti smrt [~ skok] 2. pren. koji je veoma opasan [~ pothvat]; sin. (riskantan)

im. ž. 〈G pògībijē; mn. N pògībije, G pògībījā〉 nasilna smrt ili smrt nesretnim slučajem

gl. svrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòginēm, 3. l. mn. pòginū, imp. pògini, aor. pòginuh, prid. r. pòginuo〉 umrijeti nasilnom smrću ili nesretnim slučajem [~ na cesti; ~ u planini; ~ u ratu]; sin. nastradati, stradati; vidski parnjak: pogibati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pògladīm, 3. l. mn. pògladē, imp. pògladi, aor. pògladih, prid. r. pògladio, prid. t. pòglađen〉 lagano, nježno prijeći rukom po kome ili čemu [~ dijete; ~ kosu]; sin. pomilovati¹

im. s. 〈G poglašnjávānja〉 činjenje glasnijim; sin. pojačavanje; ant. stišavanje

im. m. 〈G poglavára, V pȍglavāru/pȍglavāre; mn. N poglavári, G poglavárā〉 osoba koja je na čelu koje zajednice, državne, vjerske ili plemenske vlasti [crkveni ~; gradski ~]; sin. poglavnik zast.

prid. 〈G poglaváreva; ž. poglaváreva, s. poglavárevo〉 koji pripada poglavaru; sin. poglavarov, poglavnikov zast.

im. ž. 〈G poglavàricē; mn. N poglavàrice, G poglavàrīcā〉 žena koja je na čelu koje zajednice, državne, vjerske ili plemenske vlasti [~ samostana]

prid. 〈G poglavàričina; ž. poglavàričina, s. poglavàričino〉 koji pripada poglavarici

prid. 〈G poglavárova; ž. poglavárova, s. poglavárovo〉 usp. poglavarev

im. m. 〈G pòglavicē; mn. N pòglavice, G pòglavīcā〉 starješina ili svjetovni poglavar plemena [indijanski ~]