pril. poet. ističe da se što izdvaja od ostaloga [Voli sve ljude, ~ djecu.; Rado slika, ~ temperama.]; sin. napose poet., ( naročito), navlastito poet., osobito, pogotovo, posebice, posebno

im. s. 〈G pòglāvlja; mn. N pòglāvlja, G pòglāvljā〉 dio knjige koji čini veću cjelinu i koji je obično označen naslovom ili brojem [treće ~]; sin. (glava)

im. m. 〈G pòglāvnīka, V pòglāvnīče; mn. N pòglāvnīci, G pòglāvnīkā〉 1. zast. v. poglavar 2. 〈jd.〉 pov. a. naslov vođe ustaškoga pokreta u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj b. vođa ustaškoga pokreta u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj

im. m. 〈G pȍglēda, L poglédu; mn. N pȍglēdi, G pȍglēdā〉 1. smjer gledanja [~ u daljinu] 2. izraz očiju u kojemu se odražava čije unutrašnje stanje [vedar ~; tužan ~; zamišljen ~] 3. način gledanja na što [~ na život; suvremen ~] 4. prostor koji se vidi s povišenoga mjesta [soba s pogledom na more] ♦ baciti ~ na koga, na što površno pogledati koga, što; na prvi ~ odmah; bez posebnoga razmišljanja o čemu; prostrijeliti (ošinuti) pogledom koga oštro (ljutito) pogledati koga

gl. nesvrš. prijel./neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pòglēdām, 3. l. mn. poglédajū, imp. pòglēdāj, aor. poglédah, imperf. pòglēdāh, prid. r. poglédao, prid. t. pòglēdān〉 1. nakratko i više puta upućivati pogled u određenome smjeru [~ kroz prozor] 2. nakratko i više puta provjeravati sadržaj čega [~ bilješke; ~ na sat] 3. nakratko i više puta obuhvaćati pogledom sa svih strana [~ oko sebe]; sin. pogledavati; vidski parnjak: pògledati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pògledām, 3. l. mn. pògledajū, imp. pògledāj, aor. pògledah, prid. r. pògledao, prid. t. pògledān〉 1. uputiti pogled u određenome smjeru [~ kroz prozor] 2. provjeriti sadržaj čega [~ bilješke; ~ na sat] 3. obuhvatiti pogledom sa svih strana [~ oko sebe] 4. 〈2. l. jd. imp.〉 a. izriče blago čuđenje [Pogledaj ti njega!]; sin. gle, gledaj v. pod gledati, vidi v. pod vidjeti b. upozorava na što [Pogledaj, i on je tu!]; sin. gle, gledaj v. pod gledati, vidi v. pod vidjeti; Vidski parnjaci: poglédati, pogledavati

gl. nesvrš. prijel./neprijel. 〈prez. 1. l. jd. poglèdāvām, 3. l. mn. pogledávajū, imp. poglèdāvāj, aor. pogledávah, imperf. poglèdāvāh, prid. r. pogledávao, prid. t. poglèdāvān〉 usp. pogledati

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pògnojīm, 3. l. mn. pògnojē, imp. pognòji, aor. pognòjih, prid. r. pognòjio, prid. t. pògnojen〉 baciti, staviti gnojivo na zemlju [~ oranicu]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pȍgnēm, 3. l. mn. pȍgnū, imp. pògni, aor. pògnuh, prid. r. pògnuo, prid. t. pȍgnūt〉 naginjući spustiti [~ glavu] • pògnuti se 〈povr.〉 postati svijen u leđima [Posljednjih se godina jako pognuo.]; sin. poguriti se

im. m. 〈G pògotka; mn. N pògodci, G pògodākā〉 udarac ili hitac u cilj ili metu [~ u sredinu] ♦ pun ~ velik uspjeh, ispravan potez, ono što je potrebno

prid. 〈G pògodna; odr. pògodnī, G pògodnōg(a); ž. pògodna, s. pògodno; komp. pogòdnijī〉 koji pogoduje, koji je po volji komu ili čemu, koji odgovara čijim željama ili očekivanjima [pogodna prilika; pogodno mjesto]; sin. povoljan; ant. nepogodan, nepovoljan

im. ž. 〈G pògodbē; mn. N pògodbe, G pògodābā/pȍgōdbā/pògodbī〉 dogovor ili sporazum kojim se uređuju neki odnosi među ljudima [potpisati pogodbu]

prid. 〈G pògodbenōg(a); ž. pògodbenā, s. pògodbenō〉 koji se odnosi na pogodbu

gl. svrš. prijel./neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pògodīm, 3. l. mn. pògodē, imp. pogòdi, aor. pogòdih, prid. r. pogòdio, prid. t. pògođen〉 1. dostići cilj pri gađanju čime ili bacanju čega [~ u metu] 2. slučajno dati točan odgovor [~ rješenje] 3. ispravno unaprijed reći što će se dogoditi [Pogodi kakvo će sutra biti vrijeme!] 4. 〈3. l.〉 pren. jako uzbuditi i oneraspoložiti koga [Pogodila ga je ta vijest.]; sin. potresti • pogòditi se 〈povr.〉 razg. v. dogovoriti se pod dogovoriti, sporazumjeti se; vidski parnjak: pogađati

im. ž. 〈G pogódnosti, I pogódnošću/pogódnosti〉 1. povoljna prilika ili okolnost [koristiti se pogodnostima] 2. svojstvo onoga što je pogodno; sin. povoljnost; ant. nepogodnost, nepovoljnost 

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 3. l. jd. pògodujē, 3. l. mn. pògodujū, aor. 3. l. jd. pògodovā, imperf. pògodovāše, prid. r. pògodovao〉 1. 〈3. l. jd.〉 pokazivati ili osjećati pozitivnu reakciju na koga ili što [Sadnicama pogoduje blaga klima.]; sin. odgovarati² 2. pren. činiti za koga kakvu uslugu, dati komu kakvu prednost u čemu [Pogodovati rođacima u dobivanju posla.]

im. m. 〈G pógona; mn. N pógoni, G pógōnā〉 1. fiz. sila koja što pokreće i njezin izvor [električni ~; parni ~; ~ na četiri kotača] 2. prostorija ili odjel u tvornici u kojemu su smješteni strojevi i u kojemu se odvija proizvodnja [industrijski ~]

prid. 〈G pógonskōg(a); ž. pógonskā, s. pógonskō〉 koji se odnosi na pogon

im. s. 〈G pogoršánja〉 stanje koje nastaje kad se što pogorša [~ zdravlja]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pogòršām, 3. l. mn. pogòršajū, imp. pogòršāj, aor. pogòršah, prid. r. pogòršao, prid. t. pȍgoršān〉 učiniti što gorim, lošijim [~ odnose; ~ radne uvjete] • pogòršati se 〈povr.〉 postati gorim, lošijim [Pogoršalo mu se zdravlje.]; vidski parnjak: pogoršavati

im. s. 〈G pogoršávānja〉 proces u kojemu se što pogoršava

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pogòršāvām, 3. l. mn. pogoršávajū, imp. pogòršāvāj, aor. pogoršávah, imperf. pogòršāvāh, prid. r. pogoršávao, prid. t. pogòršāvān〉 činiti što gorim ili lošijim [~ odnose; ~ radne uvjete] • pogoršávati se 〈povr.〉 postajati gorim ili lošijim [Pogoršava mu se zdravlje.]; vidski parnjak: pogoršati

pril. ističe da se što izdvaja od ostaloga [Voli sve ljude, ~ djecu.; Rado slika, ~ temperama.]; sin. napose poet., ( naročito), navlastito poet., osobito, poglavito poet., posebice, posebno

im. m. 〈G pȍgovora, I pȍgovorom; mn. N pȍgovori, G pȍgovōrā〉 kraći tekst na kraju knjige u kojemu se obično daje kakvo objašnjenje pisca ili izdavača; ant. predgovor, uvod

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pògrabīm, 3. l. mn. pògrabē, imp. pògrabi, aor. pògrabih, prid. r. pògrabio, prid. t. pògrabljen〉 grabeći uzeti veću količinu čega ili uzeti sve redom [~ odjeću iz ormara] • pògrabiti se 〈povr.〉 razg. v. potući se pod potući

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pògrabljām, 3. l. mn. pògrabljajū, imp. pògrabljāj, aor. pògrabljah, prid. r. pògrabljao, prid. t. pògrabljān〉 1. grabljama skupiti [~ lišće u vrtu] 2. grabljama urediti i zagladiti površinski sloj zemlje [~ gredicu prije sadnje]

prid. 〈G pȍgraničnōg(a); ž. pȍgraničnā, s. pȍgraničnō〉 koji je se odnosi na državnu granicu [~ propisi]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pògrbīm, 3. l. mn. pògrbē, imp. pògrbi, aor. pògrbih, prid. r. pògrbio, prid. t. pògrbljen〉 iskriviti u obliku grbe (o leđima, ramenima) • pògrbiti se 〈povr.〉 iskriviti leđa, poviti leđa prema naprijed; sin. zgrbiti

im. ž. 〈G pȍgrdē; mn. N pȍgrde, G pȍgr̄dā〉 ružna, gruba ili uvredljiva riječ

prid. 〈G pȍgr̄dna; odr. pȍgr̄dnī, G pȍgr̄dnōg(a); ž. pȍgr̄dna, s. pȍgr̄dno; komp. pogr̀dnijī〉 koji sadržava pogrdu, koji vrijeđa [pogrdna riječ; pogrdno ime]

im. ž. 〈G pògrdnicē; mn. N pògrdnice, G pògrdnīcā〉 jez. riječ pogrdna ili podrugljiva značenja koja se upućuje drugomu da bi ga se povrijedilo ili ponizilo; sin. (pejorativ); ant. (hipokoristik), odmilica, umiljenica

im. m. 〈G pògreba; mn. N pògrebi, G pȍgrēbā〉 obred polaganja pokojnikova tijela u grob; sin. pokop, posljednji ispraćaj v. pod ispraćaj, sahrana, ( sprovod)

prid. 〈G pògrebnōg(a); ž. pògrebnā, s. pògrebnō〉 koji se odnosi na pogreb [pogrebna povorka]

im. ž. 〈G pògrebnicē; mn. N pògrebnice, G pògrebnīcā〉 žena koja obavlja poslove povezane s pogrebom

prid. 〈G pògrebničina; ž. pògrebničina, s. pògrebničino〉 koji pripada pogrebnici

prid. 〈G pògrebničkōg(a); ž. pògrebničkā, s. pògrebničkō〉 koji se odnosi na pogrebnike [~ obrt]

im. m. 〈G pògrebnīkā, V pògrebnīče; mn. N pògrebnīci, G pògrebnīkā〉 osoba koja obavlja poslove povezane s pogrebom

gl. svrš. prijel./neprijel. 〈prez. 1. l. jd. pògrijēšīm, 3. l. mn. pògrijēšē, imp. pogrijéši, aor. pogrijéših, prid. r. pogrijéšio, prid. t. pògrijēšen〉 1. 〈neprijel.〉 postupiti netočno ili neispravno u kakvu postupku [~ u plesnim koracima; ~ u računanju] 2. 〈prijel.〉 razg. loše procijeniti koga ili što, pogrešno odabrati [~ adresu; ~ put]

prid. 〈G pògrešna; odr. pògrešnī, G pògrešnōg(a); ž. pògrešna, s. pògrešno〉 koji sadržava pogrešku, koji ne odgovara istini [~ odgovor]; sin. (kriv, neispravan), nepravilan, netočan; ant. pravilan, točan

im. ž. 〈G pògreškē, DL pògrešci/pògreški; mn. N pògreške, G pògrešākā/pȍgrēškā/pògreškī〉 neispravan postupak, ono što je napravljeno loše, netočno; sin. (greška) ◇ osobna ~ sp. prekršaj u košarci koji se bilježi u zapisniku utakmice; tehnička ~ sp. povreda pravila ponašanja u košarci koja se bilježi u zapisniku utakmice

pril. tako da sadržava pogrešku, da ne odgovara istini [~ odgovarati]; sin. (krivo, neispravno), nepravilno, netočno; ant. pravilno, točno

prid. 〈G pògubna; odr. pògubnī, G pògubnōg(a); ž. pògubna, s. pògubno; komp. pogùbnijī〉 koji je krajnje opasan, veoma štetan

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pògubīm, 3. l. mn. pògubē, imp. pogùbi, aor. pogùbih, prid. r. pogùbio, prid. t. pògubljen〉 sve redom izgubiti [~ olovke]

gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pògubīm, 3. l. mn. pògubē, imp. pogùbi, aor. pogùbih, prid. r. pogùbio, prid. t. pògubljen〉 izvesti smrtnu kaznu nad kim; sin. smaknuti; vidski parnjak: pogubljivati

im. s. 〈G pogubljénja; mn. N pogubljénja, G pogubljénjā〉 izvođenje smrtne kazne nad kim; sin. smaknuće

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. pogùbljujēm, 3. l. mn. pogùbljujū, imp. pogùbljūj, aor. pogubljívah, imperf. pogùbljīvāh, prid. r. pogubljívao, prid. t. pogùbljīvān〉 izvoditi smrtnu kaznu nad kim; sin. smicati; vidski parnjak: pogubiti²

gl. svrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. pògurīm se, 3. l. mn. pògurē se, imp. pòguri se, aor. pògurih se, prid. r. pògurio se, prid. t. pòguren〉 postati svijen u leđima [Posljednjih se godina jako pogurio.]; sin. pognuti se v. pod pognuti

gl. svrš. povr. 〈prez. 3. l. jd. pòhābā se, 3. l. mn. pohábajū se, aor. 3. l. jd. pȍhābā se, prid. r. pohábao se, prid. t. pòhābān〉 potrošiti se uporabom [Odjeća se pohabala.]