im. m. 〈G pèlina; mn. N pèlini, G pȅlīnā〉 bot. ljekovita biljka iz porodice glavočika jaka mirisa i gorka okusa [bijeli ~]; sin. (čemer) ♦ gorak kao ~ (čemer), usp. čemer

im. m. 〈G pȅlūda〉 bot. muške spore kritosjemenjača; sin. cvjetni prah v. pod prah, ( polen)

im. ž. 〈G pȅlūdnicē; mn. N pȅlūdnice, G pȅlūdnīcā〉 bot. dio prašnice u kojemu se stvara pelud

im. m. 〈G peljára, V pȅljāru/pȅljāre; mn. N peljári, G peljárā〉 osoba koja određuje način ulaska u luku; sin. lučki pilot v. pod pilot

prid. 〈G peljáreva; ž. peljáreva, s. peljárevo〉 koji pripada peljaru; sin. peljarov

prid. 〈G peljárova; ž. peljárova, s. peljárovo〉 usp. peljarev

im. m. 〈G penáta, V pȅnāte; mn. N penáti, G penátā〉 mit. kućni bog u antičkome Rimu

im. m. 〈G penicilína〉 farm. prvi antibiotik primijenjen u liječenju zaraznih bolesti, dobiva se od zelene plijesni

im. m. 〈G pénisa; mn. N pénisi, G pénīsā〉 anat. muški spolni organ; sin. spolni ud v. pod ud, udo

im. m. 〈G pentána〉 kem. ugljikovodik s pet ugljikovih atoma u molekuli, najlakši tekući alkan koji se upotrebljava kao otapalo

im. ž. 〈G pènzijē; mn. N pènzije, G pȅnzījā〉 razg. v. mirovina

prid. 〈G pènzījskōg(a); ž. pènzījskā, s. pènzījskō〉 razg. v. mirovinski

im. m. 〈G penzionéra, V pȅnzionēru; mn. N penzionéri, G penzionérā〉 razg. v. umirovljenik

im. ž. 〈G penziònērkē, DL penziònērki; mn. N penziònērke, G penziònērkā/penziònērkī〉 razg. v. umirovljenica

prid. 〈G penziònērkina; ž. penziònērkina, s. penziònērkino〉 razg. v. umirovljeničin

prid. 〈G penziònērskōg(a); ž. penziònērskā, s. penziònērskō〉 razg. v. umirovljenički

im. ž. 〈G penjàčicē; mn. N penjàčice, G penjàčīcā〉 1. žena koja se penje 2. bot. biljka nesamostojnih stabljika koja raste oslanjajući se uz kakvu tvrdu uspravnu podlogu [ruža ~]; sin. povijuša razg.

prid. 〈G penjàčičina; ž. penjàčičina, s. penjàčičino〉 koji pripada penjačici, ženi koja se penje

im. ž. 〈G pènjalicē; mn. N pènjalice, G pènjalīcā〉 1. naprava za penjanje, npr. na stupove električnih ili telefonskih vodova 2. sprava koja djeci u parkovima služi za penjanje

im. s. 〈G pènjānja〉 1. kretanje s nižega prema višemu položaju; sin. uspon, uspinjanje 2. premještanje s nižega na viši položaj, s nižega na više mjesto; sin. dizanje, podizanje, uspinjanje; ant. silaženje, spuštanje

gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. pȅnjēm se, 3. l. mn. pȅnjū se, imp. pènji se, aor. pènjah se, imperf. pȅnjāh se, prid. r. pènjao se〉 1. kretati se s nižega prema višemu položaju [~ se na brdo; ~ se na četvrti kat]; sin. uspinjati se 2. premještati se s nižega na viši položaj, s nižega na više mjesto [~ se na stolac]; sin. dizati se v. pod dizati, podizati se v. pod podizati, uspinjati se; ant. silaziti, spuštati se v. pod spuštati 3. 〈3. l.〉 pren. postajati većim ili postupno dobivati veću vrijednost [Dug se penje.; Plaće se penju.]; sin. povećavati se v. pod povećavati, rasti pren.; ant. padati pren., smanjivati se v. pod smanjivati; vidski parnjak: popeti se 4. pren. dolaziti na bolji, viši položaj ili u više zvanje [~ se u službi]

im. ž. 〈G pèonijē; mn. N pèonije, G pèonījā〉 bot. ukrasni grm s velikim cvjetovima

im. ž. 〈G pepélnicē; mn. N pepélnice, G pepélnīcā〉 1. bot. a. 〈mn.〉 skupina mješinarka, parazitskih gljivica koje žive u pepeljastim prevlakama na listovima i plodovima različitih viših biljaka b. pripadnica istoimene skupine [~ vinove loze] 2. 〈jd.〉 gljivična bolest lišća 3. 〈jd.〉 (Pepélnica) rel. prvi dan korizme obilježen postom i nemrsom te simboličnim činom posipanja pepelom; sin. Čista srijeda v. pod srijeda

prid. 〈G pȅpeljasta; odr. pȅpeljastī, G pȅpeljastōg(a); ž. pȅpeljasta, s. pȅpeljasto〉 koji je boje pepela

im. m. 〈G pȅpela〉 prah koji ostaje kad što izgori; sin. lug ♦ roditi se iz pepela obnoviti se se iz ruševina; posipati se pepelom 〈po glavi〉; kajati se, osjećati grižnju savjesti, javno činiti pokoru; pretvoriti što u prah i ~, usp. prah

im. m. 〈G peptída; mn. N peptídi, G peptídā〉 kem. kemijski spoj dviju ili više aminokiselina vezanih prepoznatljivom atomskom skupinom -NHCO-

im. m. 〈G peráča, V pȅrāču; mn. N peráči, G peráčā〉 osoba koja što pere [~ prozora]

im. ž. 〈G peràčicē; mn. N peràčice, G peràčīcā〉 žena koja što pere [~ prozora]

prid. 〈G peràčičina; ž. peràčičina, s. peràčičino〉 koji pripada peračici

zb. im. ž. 〈G pȅrādi〉 domaće životinje koje imaju perje

im. m. 〈G peradára, V pȅradāru/pȅradāre; mn. N peradári, G peradárā〉 osoba koja se bavi peradarstvom

prid. 〈G peradáreva; ž. peradáreva, s. peradárevo〉 koji pripada peradaru; sin. peradarov

im. ž. 〈G peradàricē; mn. N peradàrice, G peradàrīcā〉 žena koja se bavi peradarstvom

prid. 〈G peradàričina; ž. peradàričina, s. peradàričino〉 koji pripada peradarici

prid. 〈G peradárova; ž. peradárova, s. peradárovo〉 usp. peradarev

prid. 〈G peràdārskōg(a); ž. peràdārskā, s. peràdārskō〉 koji se odnosi na peradare i peradarstvo

im. s. 〈G peradárstva〉 polj. gospodarska grana koja se bavi uzgojem peradi, proizvodnjom i prodajom peradarskih namirnica

im. ž. 〈G perájē; mn. N peráje, G perájā〉 1. zool. organ u riba i nekih sisavaca koji služi za kretanje i održavanje ravnoteže [leđne peraje; prsne peraje; repna ~] 2. 〈mn.〉 gumena obuća koja olakšava ronjenje i plivanje 3. jedan komad istoimene obuće

im. m. 〈G perajára, I perajárom/perajárem; mn. N perajári, G perajárā〉 zool. 1. 〈mn.〉 skupina plodvaša s obilježjima zvijeri izdužena tijela i snažnih peraja dobro prilagođenih životu u vodi 2. pripadnik istoimene skupine

prid. 〈G pȅrasta; odr. pȅrastī, G pȅrastōg(a); ž. pȅrasta, s. pȅrasto〉 koji je poput pera

im. s. 〈G pérca; mn. N pérca, G pércā〉 um. malo pero ♦ lagan (lak) kao ~ (pero), usp. pero

im. ž. 〈G perfèkcijē〉 v. savršenstvo

im. m. 〈G pèrfekta〉 gram. opće prošlo glagolsko vrijeme koje se tvori od nenaglašenoga prezenta pomoćnoga glagola biti i glagolskoga pridjeva radnoga

prid. 〈G perfèktna; odr. perfèktnī, G perfèktnōg(a); ž. perfèktna, s. perfèktno〉 v. besprijekoran, savršen

prid. 〈G pȅrfektīvnōg(a); ž. pȅrfektīvnā, s. pȅrfektīvnō〉 v. svršeni pod svršen

prid. 〈G pèrfektnōg(a); ž. pèrfektnā, s. pèrfektnō〉 koji se odnosi na perfekt [~ nastavci]

im. ž. 〈G pergaménē; mn. N pergaméne, G pergaménā〉 posebno prerađena životinjska koža koja služi kao gradivo po kojemu se piše; sin. (pergament)

im. m. 〈G pergàmenta; mn. N pergàmenti, G pergàmenātā〉 v. pergamena