prid. 〈G redòvničina; ž. redòvničina, s. redòvničino〉 koji pripada redovnici; sin. opatičin

im. m. 〈G redovníka, V rȅdovnīče; mn. N redovníci, G redovníkā〉 rel. pripadnik katoličkoga muškog reda koji živi u samostanu te polaže zavjete siromaštva, pobožnosti i čistoće

im. s. 〈G redovníštva〉 rel. 1. organiziran oblik isposničkoga života u vjerske svrhe 2. ukupnost redovnika

im. s. 〈G reducírānja〉 1. v. ograničavanje 2. v. smanjivanje

gl. dvov. prijel. 〈prez. 1. l. jd. redùcīrām, 3. l. mn. reducírajū, imp. redùcīrāj, aor. reducírah, imperf. redùcīrāh, prid. r. reducírao, prid. t. redùcīrān〉 1. v. ograničiti 2. v. ograničavati, ograničivati 3. v. smanjiti 4. v. smanjivati

im. ž. 〈G redùkcijē〉 1. v. ograničavanje 2. v. smanjivanje 3. kem. proces pri kojemu se kojemu elementu ili spoju oduzima kisik; ant. oksidacija

prid. 〈G redùkcījskōg(a); ž. redùkcījskā, s. redùkcījskō〉 1. koji se odnosi na redukciju 2. koji se odnosi na proces pri kojemu se smanjuje oksidacijski broj, na oduzimanje kisika iz kojega spoja

im. m. 〈G rèduktora, I rèduktorom; mn. N rèduktori, G rèduktōrā〉 tehn. uređaj koji prilagođuje ili smanjuje brzinu pogonskoga stroja

im. ž. 〈G redundàncijē〉 v. zalihost

im. ž. 〈G rèdušē; mn. N rèduše, G rȅdūšā〉 zast. žena koja što čisti, čini da što bude uredno

im. m. 〈G referáta; mn. N referáti, G referátā〉 1. javno predavanje ili pismeno izlaganje na određenu temu [napisati ~; održati ~] 2. pismeni izvještaj [podnijeti ~]

im. ž. 〈G referèncē; mn. N referènce, G referéncā/referèncī〉 v. referencija

im. ž. 〈G referèncijē; mn. N referèncije, G referèncījā〉 1. bibliografski podatak 2. povoljno mišljenje, dokaz sposobnosti za obavljanje kojega posla; sin. (referenca)

prid. 〈G referèncījskōg(a); ž. referèncījskā, s. referèncījskō〉 koji se odnosi na referenciju [~ broj]

im. m. 〈G referènduma; mn. N referèndumi, G referèndūmā〉 oblik izravnoga tajnog odlučivanja ili izjašnjavanja građana o kojemu pitanju [održati ~]

prid. 〈G referèndumskōg(a); ž. referèndumskā, s. referèndumskō〉 koji se odnosi na referendum [referendumsko pitanje]

im. m. 〈G refèrenta; mn. N refèrenti, G refèrenātā〉 1. osoba koja javno izlaže referat 2. niži stručni službenik za posebne poslove

prid. 〈G referèntna; odr. referèntnī, G referèntnōg(a); ž. referèntna, s. referèntno〉 1. prema kojemu se što određuje, što uspoređuje [referentna točka; referentna vrijednost] 2. na što se upućuje [referentna literatura]

im. ž. 〈G refèrenticē; mn. N refèrentice, G refèrentīcā〉 1. žena koja javno izlaže referat 2. niža stručna službenica za posebne poslove

prid. 〈G refèrentičina; ž. refèrentičina, s. refèrentičino〉 koji pripada referentici

im. m. 〈G rèfleksa; mn. N rèfleksi, G rȅflēksā〉 1. med. nesvjestan odgovor tijela na kakav podražaj 2. v. odsjaj 3. v. odraz

im. ž. 〈G reflèksijē〉 1. psih. misaono osvrtanje, razmišljanje i prosuđivanje 2. fiz. odbijanje valova od koje površine

prid. 〈G rȅfleksīvnōg(a); ž. rȅfleksīvnā, s. rȅfleksīvnō〉 koji se odnosi na refleksiju [refleksivna poezija]

prid. 〈G rèfleksnōg(a); ž. rèfleksnā, s. rèfleksnō〉 koji se odnosi na refleks [~ pokret]

gl. dvov. prijel. 〈prez. 3. l. jd. reflèktīrā, 3. l. mn. reflektírajū, aor. 3. l. jd. reflektíra, imperf. 3. l. jd. reflèktīrāše, prid. r. reflektírao, prid. t. reflèktīrān〉 1. v. odbljesnuti, odraziti 2. v. odbljeskivati, odražavati

im. m. 〈G rèflektora, I rèflektorom; mn. N rèflektori, G rèflektōrā〉 1. svjetiljka s posebnim zrcalom koje usmjerava svjetlost u snopu 2. prednje veliko svjetlo na automobilu; sin. far razg.

prid. 〈G rèflektorskōg(a); ž. rèflektorskā, s. rèflektorskō〉 koji se odnosi na reflektore [reflektorsko svjetlo]

im. ž. 〈G rèfōrmē; mn. N rèfōrme, G rèfōrmā/rèfōrmī〉 izmjena ili obnova kojega sustava ili poretka radi poboljšanja svojstava, ali bez razgrađivanja njegovih osnova [pravopisna ~]

im. ž. 〈G reformácijē〉 1. pokret za mijenjanje, obnovu ili poboljšanje postojećega stanja 2. pov. vjerski pokret u zapadnoeuropskim državama u 16. stoljeću, koji se zalagao za preuređenje Katoličke Crkve, ograničenje papinske vlasti i bogoslužje na narodnome jeziku; ant. protureformacija

prid. 〈G reformácījskōg(a); ž. reformácījskā, s. reformácījskō〉 koji se odnosi na reformaciju; ant. protureformacijski

im. m. 〈G refòrmātora, V refòrmātore; mn. N refòrmātori, G refòrmātōrā〉 osoba koja provodi ili zastupa reforme

im. ž. 〈G refòrmātoricē; mn. N refòrmātorice, G refòrmātorīcā〉 žena koja provodi ili zastupa reforme

prid. 〈G refòrmātoričina; ž. refòrmātoričina, s. refòrmātoričino〉 koji pripada reformatorici

prid. 〈G rèfōrmnōg(a); ž. rèfōrmnā, s. rèfōrmnō〉 koji djeluje tako da provodi reforme

prid. 〈G rèfōrmskōg(a); ž. rèfōrmskā, s. rèfōrmskō〉 koji se odnosi na reforme

im. m. 〈G refréna; mn. N refréni, G refrénā〉 1. knjiž. stih, stihovi ili dio stiha koji se ponavljaju, obično na kraju kitice 2. glazb. riječi ili stihovi koji se u pjesmi ponavljaju; sin. pripjev

im. m. 〈G regála; mn. N regáli, G regálā〉 razg. veliki ormar za odjeću, knjige, posuđe i sl.

im. ž. 〈G regàtē; mn. N regàte, G regátā〉 sp. utrka plovila [međunarodna ~]

prid. 〈G règatnōg(a); ž. règatnā, s. règatnō〉 koji se odnosi na regatu [~ brod]

im. ž. 〈G regenerácijē; mn. N regenerácije, G regenerácījā〉 biol. sposobnost nekih organizama da obnove istrošeni, oštećeni ili izgubljeni dio tijela

im. m. 〈G regenèrātora; mn. N regenèrātori, G regenèrātōrā〉 kozmetičko sredstvo za obnavljanje kose

im. m. 〈G règenta; mn. N règenti, G règenātā〉 vršitelj dužnosti vladara, vladarev namjesnik

im. ž. 〈G règenticē; mn. N règentice, G règentīcā〉 vršiteljica dužnosti vladara, vladareva namjesnica

prid. 〈G règentičina; ž. règentičina, s. règentičino〉 koji pripada regentici

im. ž. 〈G rȇgijē; mn. N rȇgije, G rȇgījā〉 v. područje

im. ž. 〈G regionalizácijē〉 zem. postupak izdvajanja regija temeljem određenih kriterija

im. m. 〈G regionalìzma; mn. N regionalìzmi, G regionalìzāmā〉 jez. riječ ili koji drugi element dijalekta koji se nalazi u standardnome jeziku

prid. 〈G rȅgionālnōg(a); ž. rȅgionālnā, s. rȅgionālnō〉 v. područni