im. m. 〈G ȁntifrīza; mn. N ȁntifrīzi, G ȁntifrīzā〉 tekućina niska ledišta, upotrebljava se u uređajima koji rade na niskim temperaturama i protiv zamrzavanja motora zimi

im. ž. 〈G àntikē, DL àntici〉 pov. 1. razdoblje od 8. st. pr. Kr. do raspada Zapadnoga Rimskog Carstva krajem 5. st. 2. sve kulture istoimenoga razdoblja koje su bile pod grčkim i rimskim utjecajem i koje su temelj tzv. zapadne civilizacije 3. svijet stare Grčke i staroga Rima

im. ž. 〈G antiklinálē; mn. N antiklinále, G antiklinálā〉 geol. ispupčeni dio valovito nabranih slojeva Zemljine kore; ant. sinklinala

prid. 〈G ȁntiklinālnōg(a); ž. ȁntiklinālnā, s. ȁntiklinālnō〉 koji se odnosi na antiklinale; ant. sinklinalni

prid. 〈G àntiknōg(a); ž. àntiknā, s. àntiknō〉 v. starinski

im. m. 〈G antikvarijáta; mn. N antikvarijáti, G antikvarijátā〉 1. knjižara koja trguje starim knjigama, zemljovidima i časopisima 2. prodavaonica stvari koje zbog svoje starine imaju određenu vrijednost

im. ž. 〈G antilòpē; mn. N antilòpe, G antilópā〉 zool. dvopapkar preživač iz porodice šupljorožaca vitkih nogu i trajnih, velikih rogova koji živi u ravnicama Afrike, Sjeverne i Južne Amerike te srednje Azije

prid. 〈G antipàtična; odr. antipàtičnī, G antipàtičnōg(a); ž. antipàtična, s. antipàtično; komp. antipatìčnijī〉 koji izaziva odbojnost, koji se ne sviđa, koji nije privlačan [~ mladić; antipatična djevojka; antipatično društvo]; ant. simpatičan

im. ž. 〈G antipàtijē〉 osjećaj odbojnosti prema kojoj osobi ili pojavi, području i sl.; ant. simpatija

prid. 〈G ȁntiratnōg(a); ž. ȁntiratnā, s. ȁntiratnō〉 v. proturatni

im. m. 〈G antisemitìzma〉 pol. neprijateljski odnos i mržnja prema Židovima oblikovana u političko i ideološko stajalište i pokret

prid. 〈G antisèmītskōg(a); ž. antisèmītskā, s. antisèmītskō〉 koji se odnosi na antisemitizam [~ plakat]

im. m. 〈G antitàlenta; mn. N antitàlenti, G antitàlenātā〉 1. iznimna, izrazita nesposobnost za što [~ za glazbu; ~ za pjesništvo] 2. pren. osoba koja je izrazito nesposobna za što [On je ~ za jezike.]; ant. talent

prid. 〈G antivírusnōg(a); ž. antivírusnā, s. antivírusnō〉 1. koji suzbija viruse ili se odnosi na suzbijanje virusa [~ lijek] 2. inform. koji se odnosi na uklanjanje računalnih virusa [~ program]

im. m. 〈G antològičāra, V antològičāru/antològičāre; mn. N antològičāri, G antològičārā〉 sastavljač, priređivač antologije

prid. 〈G antològičāreva; ž. antològičāreva, s. antològičārevo〉 koji pripada antologičaru; sin. antologičarov

im. ž. 〈G antològičārkē, DL antològičārki; mn. N antològičārke, G antològičārkā/antològičārkī〉 sastavljačica, priređivačica antologije

prid. 〈G antològičārova; ž. antològičārova, s. antològičārovo〉 usp. antologičarev

im. ž. 〈G antològijē; mn. N antològije, G antològījā〉 knjiž. zbirka odabranih književnih tekstova jednoga pisca ili skupine pisaca [~ europske kratke priče; ~ ljubavne poezije]

prid. 〈G antològījskōg(a); ž. antològījskā, s. antològījskō〉 1. koji se odnosi na antologiju 2. pren. iznimno vrijedan, vrijedan da se stavi u antologiju

im. m. 〈G antoníma; mn. N antoními, G antonímā〉 jez. riječ koja ima suprotno značenje od koje druge riječi; sin. (suprotnica)

im. m. 〈G ȁntracēna〉 kem. bijela čvrsta kristalna tvar, aromatski ugljikovodik, služi za proizvodnju bojila

im. m. 〈G antracíta〉 geol., kem. ugljen najbolje kakvoće koji izgara sporo i oslobađa mnogo topline, sadržava više od 90 % ugljika i visoke je kalorijske vrijednosti

im. m. 〈G antropòloga, V antropòlože; mn. N antropòlozi, G antropòlōgā〉 stručnjak koji se bavi antropologijom

im. ž. 〈G antropològijē〉 opća znanost o čovjeku, ljudskim rasama, evoluciji i ponašanju

im. ž. 〈G antropòloginjē; mn. N antropòloginje, G antropòlogīnjā〉 stručnjakinja koja se bavi antropologijom

prid. 〈G antropòloškōg(a); ž. antropòloškā, s. antropòloškō〉 koji se odnosi na antropologe i antropologiju

prid. 〈G antropòmorfna; odr. antropòmorfnī, G antropòmorfnōg(a); ž. antropòmorfna, s. antropòmorfno〉 v. čovjekolik

im. m. 〈G antropomorfìzma〉 pripisivanje ili prikazivanje ljudskih osobina, postupaka, misli itd. drugim bićima, pojavama i stvarima

im. m. 〈G ȁorista〉 gram. prošlo svršeno glagolsko vrijeme

prid. 〈G ȁoristnōg(a); ž. ȁoristnā, s. ȁoristnō〉 koji se odnosi na aorist [~ nastavak]

im. ž. 〈G àortē; mn. N àorte, G àorātā/àōrtā/àortī〉 anat. glavna i najveća arterija u tijelu koja izlazi iz lijeve srčane klijetke

im. m. 〈G aparáta; mn. N aparáti, G aparátā〉 tehn. manji uređaj s pomoću kojega se obavlja kakav jednostavniji posao [telefonski ~; ~ za gašenje požara; ~ za brijanje]

im. m. 〈G àparthējda〉 pol. režim provođenja rasističke politike kakav je nekad vladao u Južnoafričkoj Republici

im. m. 〈G apartmána; mn. N apartmáni, G apartmánā〉 1. manji stan, obično za odmor [~ na moru] 2. manji hotelski stan, prostor koji se sastoji od soba i nusprostorija s kuhinjom

prid. 〈G apàtična; odr. apàtičnī, G apàtičnōg(a); ž. apàtična, s. apàtično; komp. apatìčnijī〉 v. bezvoljan

im. ž. 〈G apàtijē〉 v. bezvoljnost

usk. oponaša kihanje

im. m. 〈G àpela; mn. N àpeli, G ȁpēlā〉 poziv, molba ili zahtjev upućen komu da sudjeluje u čemu ili da učini što [~ za sudjelovanje u uređenju okoliša]

im. m. 〈G ȁpelatīva; mn. N ȁpelatīvi, G ȁpelatīvā〉 jez. opća imenica

gl. dvov. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. apèlīrām, 3. l. mn. apelírajū, imp. apèlīrāj, aor. apelírah, imperf. apèlīrāh, prid. r. apelírao〉 obratiti se / obraćati se komu da bi što učinio [~ na čiju savjest]

im. m. 〈G aperitíva; mn. N aperitívi, G aperitívā〉 alkoholni napitak koji se pije prije jela

im. 〈G apetíta〉 želja za uzimanjem hrane [nemati ~]; sin. tek

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. aplaùdīrām, 3. l. mn. aplaudírajū, imp. aplaùdīrāj, aor. aplaudírah, imperf. aplaùdīrāh, prid. r. aplaudírao〉 v. pljeskati

im. m. 〈G aplàuza〉 v. pljesak

im. ž. 〈G aplikátē〉 mat. treća koordinata u koordinatnome sustavu u prostoru

prid. 〈G apolìtična; odr. apolìtičnī, G apolìtičnōg(a); ž. apolìtična, s. apolìtično〉 1. kojega ne zanima politika [apolitična mladež] 2. u koji nije uključeno zanimanje za politiku [apolitično ponašanje]

im. ž. 〈G apolìtičnosti, I apolìtičnošću/apolìtičnosti〉 osobina onoga koji je apolitičan ili svojstvo onoga što je apolitično